17. фебруар 2018.

Фондација „Александар Тишма“,основана пре две године под покровитељством Матице српске у којој је овај књижевник и академик радио неколико деценија, додељиваће убудуће међународну књижевну награду која ће носити његово име – речено је прексиноћ у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада на књижевној вечери,приређеној поводом 15.годишњице смрти овог писца и академика САНУ.

Председник те Фондације,књижевников син и мултимедијални уметник Андреј Тишма рекао је да је Тишма писац идеална спона између Србије и Европе, јер познатији је у свету него код нас .Његови романи и поезија преведени су на двадесетак светских језика, сам је преводио са мађарског и немачког.За своју књижевност побрао је многа признања међу којима и Награду НИН-а 1977.за роман „Употреба човека“, пишу Вечерње новости.

Присећајући се Александра Тишме (Хоргош,1924 – Нови Сад, 2003) Тишме, писца који је најупечатљивије описао Нови Сад, председник Матице српске проф. др Драган Станић подсетио је да је Тишма у Матици провео дужи низ година,најдуже у Летопису.

Станић је казао да је било сјајно бити Новосађанин у време када су овим градом шетале такве величине као што су Александар Тишма и Бошко Петровић, када су Новосађани могли да их срећу на улици, да попричају с њима. То је био доказ да Нови Сад није варошица, већ град који има сјајан културолошки континуитет од 18. века и Орфелинових дана, па до данас.

- Тишма је писац који је направио књижевни мит о Новом Саду. Када читате његова дела, можете у потпуности схватити историју града, сву његову сложеност, прожимање различитих култура, разних народа и конфесија. Тишма је уз то писац који је кроз Нови Сад и шире на најпотпунији начин показао како функционише средњоевропска културолошка шифра - рекао је између осталог Станић.

Проф. др Горана Раичевић, уредница едиције „Целокупна дела“ у Издавачкој кући Академска књига казала је да је реч о специфичном писцу који је вечита и велика тема.По оцени Проф. др Владиславе Гордић Петковић, Тишма није само име Новог Сада, него и шире литерарне територије.

Историчар књижевности, Владимир Гвозден подсетио је да је холокауст био тема примарна за Тишмино обимно књижевно дело. Пре деведесетих година отворио је неке од најосетљивијих тема у вези са холокаустом.

Књижевник и књижевни критичар, Фрања Петриновић сматра да је, поред холокауста и насиља 20. века, једна од кључних Тишминих прозних тема која је мучила његове јунаке било „одсуство легитимности и нека врста нелегалности у овом свету“.

Књижевни теоретичар и професор Филозофског факултета у Новом Саду, Ђорђе Деспић скренуо је пажњу и на Тишмину поезију за коју је карактеристично да није поетика сентимента, него аналитички рационална.

Сабрана дела

Седиште Фондације је у Академској књизи, а директорка ове издавачке куће, Бора Бабић, казала је да је Академска књига објавила многа дела, али да је најпоноснија на Сабрана делаАлександра Тишме која садрже 17 књига.