29. септембар 2011.

Манастир Свети Никита на тромеђи села Бањани, Чучер и Горњане, на обронцима Скопске Црне горе, и ове године, 28. септембра је у присуству великог броја мештана и осталих верника прославио свој празник

Овај манстирски комплекс на Скопској Црној гори посебног архитектонског и ликовног израза одувек је понос становника овога краја, место на коме су се одувек молили и очували своју веру. Његова судбина је вековима била неизвесна. Подигао га је византијски цар Василије Други у 11. веку, већ у следећем тешко је страдао. У 13. веку српски краљ Милутин, иначе највећи ктитор средњег века, почиње његову обнову. Поуздани историјски подаци кажу да су радови извођени током 1307. и 1308. док је животопис рађен после 1320. године.

Наредни 14. век светиња је дочекала комплетно обновљена, са црковом и куполом на четири стуба и улазним вратима на јужној и западној страни. Вишебојне и богато украшене фасаде израђене су од камена и опеке, док су фрескоживопис, посебно благо овог манастира, радили познати зографи Михајло и Еутахиј. На северном зиду храма они су насликалу Светог Никиту као ратника, у природној величини, који по предању становника и данас неуморно чува мир и спокој овога краја.

Тешки дани за манастир наступили су после Косовске битке (1389) и годинама које су следиле када је светиња претрпела тешка оштећења.

Касније, 1484. године сликане су нове фреске, а о овоме постоји запис изнад врата на јужној страни: „Обнови се сеј божествени храм светога велика мученика Христова Никите...В лето 1484."

У 16. и 17. веку дозидана је мања црква посвећена Јовану Претечи, а у 19. су изграђени конаци.
Иначе, за богату историју овога манастира везују се и две повеље: прва је писана на молбу краља Милутина као потврда одобравања даровне повеље. Касније краљ Милутин издаје другу повељу која нажалост није сачувана а односи се на то да су приходи манастира Свети Никита намењени издржавању монаха у Хиландарском пиргу.

Можда су топли и пријатни септемберски дани најлепши управо овде на Скопској црној гори. Док златна јесен нештедимице расипа своје лепоте, са места где се манстир налази простире се импозантан видик погодан за сваку врсту уметности. А становници овога краја вековима васпитавани у православљу, а и навикли да се посетиоци одушевљавају овим пределом, свечано су се окупили у храму да се помоле Богу за здравље и берићет, да се виде, поразговарају и славе свога свеца Светог Никиту.

Н.Р.К.