Драго дете,
давно је то било
када је чика Душко Радовић
написао следећу мисао:
”Бога или нема,
или бира себи Анђеле,
да му праве друштво!”

Знао је чика Душан
да Бог постоји!
Као што је знао да
Он зато и заиста бира
када ће, и којег ће,
земаљског Анђела
да позове на Небеску гозбу.

И колико год да нам је
тешко да схватимо:
зашто баш ти,
и зашто баш сада(?),
као никада пре
није било јасније
да за Анђеле нема места
у овој својеврсној
долини зла,
где је брат брату крвник,
где сви ми,
често,
прилажемо своју децу
као жртву
лажним боговима:
пре свега
богу Моћи
и богу Трговине.

И упорно се трудимо
да нашу децу,
те Анђеле Божије –
онако крхке,
нежне и незаштићене
попут тебе –
шаљемо пре времена
у ругобни
и исувише блудни
свет одраслих и задриглих
лешинара
што свима нама
кроје судбину,
иако нас и не питају
да ли ми то желимо.

Да је, којим случајем,
Душко Радовић данас жив,
и да је, којим случајем,
до њега допро глас
о твојој смрти,
сигуран сам да не би могао
а да не напише још једну
”Тужну песму”,
посвећену теби.
У тој тужној песми
не би могао
а да те не назове –
Мило моје.
И морао би,
заиста би морао,
поново да напише:
”Никад више, мило моје,
нема зашто цвет да цвета.
Умрле су очи твоје,
никад више, готово је!”

Драга Вања,
када те, већ,
овако крхку,
нежну и незаштићену,
нисмо успели
да сачувамо од зла,
онда, макар,
од сада па довека
(како написа један песник
са брдовитог Балкана)
”уђи у наше очи,
пре него што их склопимо,
да те под трепавицама чувамо!”

А, ако већ морају,
ако баш морају,
да те сахране,
нека твоје опело
не буде у Петак
већ у Недељу!
Јер, ти си –
истога онога трена
док те је злотвор
нишанио и погодио –
твоју овоземаљску Голготу
заменила Васкрсом.

И нека те,
пре него што те заувек
положе у земљу,
обучену у бело
прошетају
свим градским улицама.
Да те бар
још једном видимо.
И да се пред твојим ликом,
и твојим одром,
још једном,
сви скупа,
застидимо.

Путуј, драго дете!
путуј ка
Богомладенцу Христу.
Понеси му на дар:
злато, тамјан и смирну!
Јер, када на Божић
у храмовима звона груну
и мирбожање почне,
мали ће Христ се дићи
са земљинога тла;
и блистаће му
тугом
божанске очи,
плачне,
што живе
још и данас,
једнако стара зла!

јереј Горан Спасојевић,
Сарпсборг, Краљевина Норвешка,
На празник
Ваведења Мајке Божије у храм
л. Г. 2023. године