Патријарх српски Порфирије позвао је да васкршњи пост, који почиње данас, буде посвећен Косову и Метохији уз молитве са нашу браћу и сестре у јужној српској покрајини.
„Почиње Света Четрдесетница. Молим вас да учинимо додатну жртву током овог поста, да читав пост посветимо Косову и Метохији и да се усрдније молимо током велике Четрдесетнице, у ова тмурна и бурна времена, за нашу браћу и сестре на Косову. За наше светиње на Косову. Да се молимо за наше Косово и Метохију“, поручио је патријарх, који је јуче, на празник Светог Симеона Мироточивог, служио литургију у цркви на Новом Београду посвећеној том свецу.
Порфирије је рекао да у „пред велику Четрдесетницу, на Недељу праштања, сам Господ обраћајући се својим ученицима и народу који га слуша, али и нама, упозорава да је праштање оно што нам отвара пут ка Богу, да је праштање простор и место на коме борави благодат Божја, да је то пут којим Господ долази до нас“.
Указао је да ни у ком случају пост није дијета и не тиче се нашег спољашњег изгледа.
„Пост је само средство, пут који нас води до циља, а то је Христос, заједница са Њим, и то је наш ближњи. Зато у посту треба водити рачуна о духу поста, о суштини поста, а суштина је борба против егоизма и самољубља, што је предуслов онога што је циљ поста, а то је љубав према Богу и ближњем“, навео је патријарх.
Истакао је да је Светог Симеона Мироточивог, кога данас славимо, најпре треба да имамо пример за углед.
„Он је управо показао да му је Христос на првом месту и да се све онда само по себи устројило и добило право место у његовом животу. Нека би Господ дао да овај наш пост почне међусобним праштањем“, казао је патријарх српски.
За православне вернике у понедељак почиње вишенедељни велики васкршњи пост, који се завршава празником Васкрсом, 16. априла.
***
Према веровању, прва особа која је држала Ускршњи пост био је сам Исус Христ, који се дуго пре смрти уздржавао од хране и пића, након чега су његови следбеници почели да посте у сусрет Васкрсу.
Ускршњи пост је најстрожи, а дозвољава вино и уље само суботом, недељом и на Младенце, односно рибу на Цвети и Благовести, док се свих осталих дана пости „на води”. Прва три дана прве недеље Великог ускршњег поста се посебно строго пости.
То исто важи и за последњу недељу поста коју постимо „на води”, осим Великог четвртка када је дозвољено уље и вино.
На Велики петак уздржавамо се од јела и пића све до изношења плаштанице око 15 часова. Строго се пости и на Велику суботу.
Пост је веома важан за духовни и телесни живот, то је време када се у свему проналази мера и први је корак на путу спасења. Без духовног поста, кажу свештеници, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост најпре има духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом.
Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим. Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.
