У просторијама Македонског културно-информативног центра у Загребу 25. априла одржано је уметничко вече македонског писца Томислава Османлија. Др Наталија Поповска, која је била иницијатор и организатор манифестације, дала је рељефни увод у свестрано стваралаштво Османлија на културној манифестацији која је окупила истакнуте личности из књижевности, науке и друштвене делатности.

Књижевно вече протекло је уз изузетно посредовање македонског проф. др Ивице Баковића, шефа Катедре за македонски језик и књижевност Филозофског факултета у Загребу.

Надахнутим говором прозно стваралаштво нашег писца и драмског писца представио је књижевник и редитељ Матко Сршен, професор на Факултету драмских уметности у Загребу. При томе се професор Сршен фокусирао на два Османлијева дела, антиратну драму „Апокалиптичка комедија“ коју је превео теоретичар књижевности, македонски проф. др Златко Крамарић објављеном у престижном часопису „Књижевна ревија” часописа „Матице хрватске” из Осијека, као и роман „Двадесет први” који је, по добијању награде за роман године у Македонији, био прва објава (у Хрватској) у низу даљих међународних публикација. Књигу је превео Македонац проф. др Борислав Павловски, у издању „Сандорфа“ из Загреба.

Аутор књижевне вечери се публици представио пригодним говором, осврнувши се на мотиве својих вишеструких стваралачких интересовања и дела у прози, филмској и позоришној драматургији, есејистичким и теоријским књигама и публикацијама.

Томислав Османли је између осталог говорио и о етичким аспектима свог књижевног креда. Осим тога, овај аутор, иначе и теоретичар стрипа, говорио је о првом професионалцу о лику и пионирском остварењу Желимира Книвалда, пореклом Хрвата, који је у скопском гимназијском листу објавио први икада регистрован стрип на македонском тлу, још давне 1937/38 године.

Такође, Османли је истакао да су заједно са истакнутим хрватским теоретичарем стрипа и историчарем Вељком Крулчићем, у Македонији, на данима културе у Галерији „Безистен” у Штипу, организовали прву изложбу оригиналног стрипа највећег хватског и бивше-југословенског писац, Андрије Мауровића.

На загребачкој ауторској вечери посвећеној Томиславу Османлију изузетан је наступ имао пијаниста Виктор Рафаиловски, а фрагменте дела нашег аутора читао је млада Лутијен Л. Крстевска.