23. април 2015.

Иван Буњин спомиње у свом роману „Село" за који је добио Нобелову награду, неку глувонему жену којој су поклонили неку раскошну свилену мараму.Тој жени је било жао да скупоцену мараму носи с лица, него ју је носила само с наличја, очекујуић да ће јој се једном указати прилика да је покаже свету у свему сјају. Али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с наличја искрзала и поцепала, а да је јадна жена није ни понела с лица. Тако ради, пише Буњин, и већина нас. И ми смо сви добили на поклон диван дар – живот! Међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – проживе читав живот с наличја, с његове ружне стране. Пролазе дани празно, тупо, без истинског стваралаштва, без радости, без лепоте.

Утолико је врдендије истицати примере људи који нађу своје право место у животу, који раде оно што страсно воле, не држећи много до својих заслуга, не желећи да их други хвале, и не сматрајући да је мерило, вредности новац. Библиотека „Милутин Бојић" приредила је у понедељак 20. априла вече у част управо једном таквом скромном прегаоцу – билиотеркарки Наталији Степановић, која је са двадесет година дошла у огранак на Хаџипоповцу у трошну зграду на углу Приморске и Хварске улице, и ту провела читав радни век.
У то време се на Хаџипоповцу живело скромно. У приземним или једноспратним кућицама. Са заједничким двориштанцима, у којима је заносно мирисао јоргован. И где су се за асталима прекривеним обавезном карираном мушемом састајале комшије да поразговарају и поделе радост и тугу. У тим двориштанцима читале су се књиге које нам је издавала наша Наташа, а заузврат на њеном столу и тек онако увек је било јоргована и ружа из башртица у околним улицама. Чика Тоша, власник оближње пекаре, улазио је у билиотеку без ципела, толико је страхопоштовање имао према тој кући знања.
Библиотекаркса Наташа, препоручивала нам је књиге које су нам заувек обележиле детињство: Чеховљеве приче, Андерсонове и Вајлдове бајке, „Чаробњака из Оза", „Чича Томину колибу"...Марка Твена, Џека Лондона, Бранка Ћопића...а ми смо кроз ту литературу упијали вреднсти, које ће нам помагати да улепшамо живот и себи и другима.
Хвала госпођи Наталији Степановић, за вишедеценијски предани рад са читаоцима, који је у њеном случају подразумевао чак и одношење књига (намирница, лекова) старим и болесним члановима библиотеке и хвала Матичној библиотеци која је приредила вече свом вишедеценијском раднику у част.
Др. Ксенија Кончаревић, редовни професор Филолошког факултета у Београду – Политика (Међу нама)