17. септембар 2016.

Поводом обележавања 100. годишњице битке на Кајмакчалану у уводу историјског пробоја Солунског фронта којим је тријумфално одлучен исход великог рата, висока државна делегација коју је предводио председник Србије Томислав Николић била је на војничким мемроријалима у Грчкој и Македонији – на савезничком гробљу зејтинлик у Солуну, на врху планине Ниџе и Српском војничком гробљу у Битољу.

- Србија колико год да гледа напред, нема разлога да се стиди када погледа иза себе, рекао Николић у Солуну откако је са председником Републике Српске Милорадом Додиком одао почаст погинулим српским војницима који су сахрањени на гробљу Зејтинлик. - Што бисмо се стидели тог погледа уназад кад нас и Грци и сви они који су са нама ратовали цене – изјавио је.

Једна мала српска војска, како је подсетио Николић, којој је претила опасност да не постоји, доживела је да војвода Петар Бојовић добије одликовање и од својих непријатеља.

Председник Србије је рекао да је посета Грчкој наставак обележавања Великог рата, у коме је дала велики допринос.

- Србија је дала огромне жртве и мени се чини да смо помало запоставили тај део историје, неке људе потпуно одбацили, рекао је Николић.

Србија има изванредне сараднике у грчким властима, додао је, не само на државном већ и на регионалном нивоу, што се видело приликом посете Душановог града "где смо добили уверавања о том пријатељству и љубави, који грчки народ носи према нама".

Наводећи да на Кајмакчалану постоји део територије који је Грчка својевремено уступила Југославији, где се налазе обележја пробоја Солунског фронта, црква и капела, Николић је рекао да је по распаду Југославије то припало Македонији и да би, како је рекао, можда требало разговарати са представницима македонских власти о томе да Србија добије право да на том месту баштини своју историју.

- Србија нема непријатеље, али има веће и мање пријатеље, изјавио је Николић пошто му је солунски митрополит Варнава уручио златни крст који симболизује жртву и васкрсење. Грчка нам је велики пријатељ, поручио је и изразио захвалност што је грчки народ исказао отворено неслагање када је Србија била бомбрадована. Истовремено је оценио да Грчка никада не може да подржи независност Косова и Метохије.

У књизи утиска у седишту митрополије у Солуну Николић је уписа: "Неизмерно је моје поштовање према вама, преосвећени Митрополите Варнава. Нека вас Господ и даље води као до сада, тада ће и српском народу бити добро".

Додик је у Солуну указао да је значајан део припадника српске војске био са простора данашње РС и БиХ у операцијама пробоја Солунског фронта. Они су се осећали интегралним делом великих напора да Србија досегне своју слободу и да се одбрани.

Јунаштво за незаборав

- У њихову част и помен ја сам овде као председник РС да на овај симболичан начин кажем да смо и данас једно, рекао је Додик. На тај начин, рехабилитују се сећања на тешке тренутке, погибију српског народа који је платио огромну цену у Великом, а касније и у Другом светском рату.

Додик је чувару Српског гробља у Солуну Ђорђу Михаиловићу уручио Орден части са сребрним зрацима - за признати јавни рад и резултате на очувању културног и историјског наслеђа српског народа, као и у учвршћивању пријатељских односа РС и Грчке.

Заменик чувара Српског војничког гробља у Солуну Предраг Недељковића, један од потомака "Солунца", за РТС је изјавио:

"Увек свима говорим на крају, посебно посетиоцима, да неке ствари не смемо да заборавимо никада и треба да упамтимо за вијек вијека. Јер, мртви нама могу да кажу много тога, а ми њима баш ништа. Ми смо као народ и држава у Великом рату преживели армагедон и наш судњи дан, али смо преживели. Заборављамо да је Србија у том рату изгубила 1.247.435 Срба. Један српски генерал Димитрије Мито Петровић је то описао овако: ако је по човеку шест литара крви то је тачно 7.800.000 литара крви, то је 780 вагона од по десет тона, та композиција би била дужа од четири километра српске крви у Великом рату", истиче Недељковић.

- Победама се поносимо, а жртве принете на олтар отаџбине не заборављамо. Садашњост и будућност видимо у пријатељству и са оним државама са којима смо некада ратовали - никад не освајајући туђе, увек бранећи своје. Нико као наш народ не зна шта значи рат. Зато смо искрено посвећени очувању и изградњи мира у свету, поручио је Николић на Кајмакчалану, на историјској коти 2521, где је тачно пре једног века Српска војска крвавом победом означила пут у ослобађење окупиране отаџбине тријумфалним операцијама за крај Великог рата.

Николић је положио венац на костурницу у којој почивају посмртни остаци српских војника палих у том боју којима је помен у спомен капели св Илије, на врху Ниџе планине служио владика СПЦ Арсеније. Пошту погинулим војницима у операцијама за освајање стратешке коте Кајмакчалан 1916. одали су представници Војске Србије, потомци солунских ратника из Србије и Македоније.

Захвалност јуначким прецима

- На овој Капији слободе, некадашњој граници Краљевине Србије, усправни у јуначкој погибији, стоје на вечитој стражи српски војници које нисмо заборавили у својим молитвама - пет хиљада наших предака и срце Арчибалда Рајса - рекао је над хумком хероја Николић и напоменуо да је битка на Кајмакчалану, међу много борби, стекла митски статус.

Одајући пошту херојима Великог рата, он навео и да је Српска војска само на врху планине Ниџе за само 24 дана изгубила чак 4.438 официра и војника. Захваљујући овој победи, 19. новембра заузела је Битољ, што је имало значај ослобађања првог грумена отаџбине. То је и трајно ослабило бугарску војску, која је на овој планини забележила један од највећих пораза.

- Ове повесне чињенице блистави су допринос Србије светској историји и победа која нас усправља у поносу и части. Са поруком да је слобода наша трајна чежња овде на њеној капији стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом - рекао је Николић.

„Овде је само планина висока и само су њихове сени велике. Сви остали живи, захваљујући њима, смо мали", уписао је председник Србије у књигу сећања у капели посвећеној светом Илији на Кајмакчалану. Додик је забележио: "Слобода је кључна реч српског народа. Слава српским јунацима који су дали живот за слободу Србије и Репубике Српске.

На дан када је пре 100 година српска војска кренула у победоносни поход ка слободи на врху Кајмакчалана, на државном обележавању јубилеја, одавањем почасти на једном од најславнијих места српске историје, поред председника Србије и Републике Српске Николића и Додика присуствовао је начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић, министар одбране Зоран Ђорђевић, генерали и представници Грчке и Македоније.

Ловорове венце у част око пет хиљада погинулих у чувеној кајмакчаланској бици уз почасни поздрав гардиста, мелодију песме "Тамо далеко" и трубачко повечерје, на почивалиште јунака спустиле су и делегације удружења поштовалаца традиције Првог светског рата као и потомци ратника „солунаца“.

На падинама планине Ниџе и данас су видљиви остаци ровова и кратера насталих ударима артиљеријских пројектила. На овим висовима 1916. године погинуо је и чувени командант српских добровољаца Војин Поповић - Војвода Вук. Импресиониран жртвом Срба и борбом за ослобођење земље Арчибалд Рајс је затражио да се после смрти његово срце похрани у урну у капели на Кајмакчалану.

Неки се "отргли" од Балкана

- Неки на Балкану су се "отргли" кад су ушли у Европску унију, понашају се као бродоломник који се укрцао у чамац и спречава остале да се спасавају из мора и очигледно је да су оставили Македонију и БиХ по страни, а Србији поручују да у том процесу имају супарника - рекао је председник Николић након састанка са македонксим председником Ђорђом Ивановим у Битољу. Истакао је да Србија и Македонија, које имају наслеђена нека нерешена питања, то неће остављати својим потомцима, него ће садашње власти покушати саме да их реше.

Нагласио је да се муке Македоније са мигрантима одмах преносе на Србију, али да је то тако јер "ко је у ЕУ добија велику помоћ да решава проблем, а ко није мању".

Николић је претходно у Битољу на Српском војничком гробљу положио венац на спомен костурницу српских војника страдалих у Балканским и Првом светском рату на том подручју.

У делегацији која је одала почаст сахрањеним на Српском војничком гробљу у Битољу били су и председник Републике Српске Додик, као и министар одбране Србије Ђорђевић и начелник Генералштаба генерал Диковић.

Пошту погинулима одали су дипломатски представници земаља савезница Србије у Првом светском рату, као и представници асоцијација Срба из Македоније.

„Одбрана“ меморијала

У наменским пројектним захватима у финансијској подрсшци ресорног Министарства за рад Владе Србије и Републичког завода за заштиту споменика културе ове године уочи обележавања јубилеја, рађено је на обнови спомен капеле и костурнице у склопу војничког комплекса на Кајмакчалану.

Уз сагласност надлежних власти Македоније, изведени су одређени конзерваторско-рестаураторски радови, по пројекту архитекте Алексе Цигановића и историчара Ненада Лајбеншпрегера из Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда.

У настојању обезбеђења заштите од последица честих удара грома у сам планински врх, недалеко од капеле уграђен је громобран. Обновљен је оштећени мермерни пехар за урну у којој је почивало срце великог пријатеља Србије, Швајцарца - Арчибалда Рајса.

Пројектом је, на основу тендера, предвођено уређење и спомен-дома на Кајмакчалану. Ради се на додатној корекцији звоника капеле св. Илије, оштећеног крова капеле, ограде и костурнице.

Изузетно оштећена траса прилазног пута према споменичном комплексу Кајмакчалан са македонске стране остаје као озбиљан проблем иако је било најава да би радови на санацији требало да буду готови до свечаности јубелејних обележавања 100. годишњице битке на Кајмакчалану. Пут је међутим, на жалост практично опасан и неупотребљив. Зато се махом користи прилаз са грчке стране границе.

Иза линије некадашњег Солунског фронта посебно у долини реке Црне, Мариова и Селечке планине, "на путу наде и смрти", у овом делу Македоније, остале су 72 локације војничких гробаља. У подножју Ниџе планине део тих меморијала је још увек запуштен и неоткривен у корову и шикари.

На српском војничком гробљу у Битољу, пак, са костурницом почивају земни остаци више од 4.600 српских ратника из Првог балканског и Великог рата...

М.С.