Чувена слика Паје Јовановића „Проглашење Душановог законика”, позната и као „Крунисање цара Душана у Скопљу”, једно је од најпознатијих дела српске историје уметности. Урађена је 1900. године за потребе Светске изложбе у Паризу, где је награђена златном медаљом, а мање је познато да је поред цара Душана уметник приказао и неке друге фигуре, како стварне, тако и епске, из прошлости Србије.

Слику Паје Јовановића „Проглашење Душановог законика” или „Крунисање цара Душана у Скопљу” наручила је Краљевина Србија, односно краљ Милан Обреновић. Прво дело, завршено 1900. године, награђено је златном медаљом у Паризу и постало је веома популарно током наредних година, па је Јовановић направио још неколико варијанти, у различитим форматима, на више начина и за различите потребе. Данас их има седам, од којих се највећи чува у Народном музеју у Београду.

За потребе слике Паја Јовановић је доста припремио. Ишао је на теренска истраживања, проучавао одевање, војну обуку, грбове средњовековних српских владара, као и фреске из цркава и манастира које су служиле као инспирација за његове ликове.

Лик царице Јелене направљен је по узору на Милу, девојку у коју је Паја Јовановић у младости био дубоко заљубљен и коу је запросио, али јој је отац одбио брак. Осим тога, и сам сликар је на неки начин постао један од актера дела јер је себе насликао као једног од гостију на свечаности!

Препознаћете га у групи дубровачких посланика, на левој страни, али и по томе што је он једина фигура на слици која не гледа у правцу цара и царице већ према нама, посматрачима (иако има и теорије да је то дело наручио краљ Милан).

Такође, мање је познато да се за сваки лик који се појави на слици зна кога представља! Пре израде слике, сам Паја Јовановић је направио скицу на којој је означио личности које је приказао. Поред историјских личности, на делу су биле полулегендарне личности, као и оне из епске поезије.

1. Цар Душан – први крунисани цар српске државе, познатији као Душан Силни

2. Царица Јелена – бугарска племкиња, жена цара Душана и мајка цара Уроша

3. Урош, српски краљ – син и наследник цара Душана, познатији као Урош Нејаки

4. Патријарх Јоаникије – први српски патријарх, касније проглашен за свеца

5. Патријарх Кир Симеон – бугарски трновски патријарх, који је поред Јоаникија извршио чин крунисања цара Душана

6. Вукашин Мрњавчевић – српски средњовековни племић и касније савладар цара Уроша са титулом краља

7. Јован Оливер – велики војвода, један од најзначајнијих војсковођа цара Душана

8. Севастократор Дејан – великаш и обласни господар, родоначелник породице Дејановић

9. Кир Герман – игуман Атонске Горе

10. Гојко Мрњавчевић - један од тројице браће Мрњавчевића и велики лготет (византијска титула, највероватније нека врста "шефа" дворске канцеларије)

11. Никола Бућа - протовестијар цара Душана (ризничар)

12. Палман Брахт - витез авантуриста и вођа немачких најамника који је служио као лични телохранитељ цара Душана

13. Угљеша Мрњавчевић - царски коњушар, брат Вукашина и Гојка Мрњавчевића, каснији деспот и један од најмоћнијих великаша после пропасти Душановог царства

14. Симеон Немањић – син краља Стефана Дечанског, полубрат цара Душана, који се после његове смрти прогласио за цара

15. Јован Александар – бугарски цар, брат царице Јелене

16. Јован Кастријота - средњовековни племић, деда Скендербега

17. Giunius Derse – представник Дубровачке Републике

18. Giunius de Calichio – изасланик Дубровачке Републике

19. Nifficus Nik Condola – представник Дубровачке Републике

20. Аврамбек – старешина (највиши изасланик) Сера

21. Манћил Ливерија – војвода над Волером, Серезом и Струмом

22. Анђео Метохита

23. Алексије Камплакон – велики чауш, односно гласник, преносилац царевих наредби

24. Кесар Прељуб – српски племић и војсковођа, један од најутицајнијих великодостојника на двору цара Душана

25. Гргур Орловић - наводни предак Гргура Орловића, јунака косовског циклуса епских народних песама (полулегендарна личност)

26. Храбреновић - види се само барјак, вероватно још један представник видљивије племићке породице

27. Баошић - ово је представник породице Балшића, који су касније владали Зетом

28. Кобиловић (Обилић) - види се само транспарент, највероватније митска фигура, отац Милоша Обилића

29. Раде Облачић – још један лик из епских песама. Његов историјски пандан је властелин Радич Поступовић (или неко од његових предака)

30. Андроник - кефалија, односно највиши представник локалне управе града Драме

31. Андроник Кантакузен бел Хартуларја – вероватно представник византијске владарске породице Кантакузин