Верски поглавари – митрополит црногорско-приморски Јоаникије, реис исламске заједнице Рифат Фејзић, барски надбискуп Рок Ђонлешај и врховни рабин Луциано Моше Прелевић – у емисији „Аргументи” ТВ Црне Горе говорили су, боље речено, успротивили су се решењима најављеним у Нацрту закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења.
Митрополит црногорско-приморски СПЦ Јоаникије рекао је да вере треба да се чују кад се донесу закони који у некој мери задиру и у верска осећања и наслеђе.
„Случајеви промена пола су доста ретки и имамо разумевања за такве људе. Али подстицати човека на такву једну неприродну дилему заиста је опасно јер је реч о малолетним личностима. Познато је да они који промене пол касније имају проблеме, желе да се врате у првобитно стање, долази до неизлечивих траума, долази до самоубиства… Зар нам и овако није довољно проблема, него их хоћемо још? Морамо, из пастирских разлога, имати став о томе и мора се чути”, рекао је Јоаникије.
За реиса Исламске заједнице Црне Горе Рифата Фејзића неприхватљиво је понашање и однос оних који „ружно схватају то што неко од веродостојника жели да прокоментарише нешто”.
„Разумем и државну политику која мора неке ствари да уради, али и држава треба да уважи нас и наше мишљење”, рекао је Фејзић.
Барски надбискуп Рок Ђонлешај поручио је да не треба говорити о границама, јер „не означавају поделе”.
„Ако држава сматра да ми као верски лидери морамо да ћутимо, онда се ту вара, јер ми не можемо да ћутимо. Ми ту децу крстимо, крштење је препород, ми смо им духовни родитељи, а родитељи не могу да ћуте ако им је дете угрожено”, став је Ђонлешаја.
Митрополија пита министре да ли би променили пол
Противљење доношењу спорног закона јавно је осудила Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве (МЦП СПЦ). Представници митрополије јасно су питали министре у влади Милојка Спајића: „Да ли би они као предлагачи овог штетног текста, рецимо, променили свој пол и свој матични број? Ако би, нека ту амбицију кандидују на следећим изборима као своју понуду народу и гласачима (као показатељ њихове наводне слободоумности, демократичности, напредности…).
А ако не би – зашто такву могућност нуде и препоручују 15-годишњој малолетној деци? Да ли изрека или лични осећај 15-годишњег детета у вези с било чим може бити основа правних и друштвених односа, упркос постојећим законима?” МЦП верује да ће јавности бити јасан њен „исказ о вредностима око којих нема погађања, јер деци се намеће да буду оно што нису и о чему не могу на зрео и ваљан начин ништа знати, а ускраћује им се да буду оно што јесу – деца”. Подсећају да црногорски важећи државни прописи кажу да деца до своје 18. године нису пунолетна, а то значи да нису психосоцијално довољно сазрела да самостално доносе одлуке о себи, свом животу и да преузимају потпуну одговорност за своје поступке.
ПОЛИТИКА