22.јун 2014.

За најбољи филм новог аутора на скопском петом фестивалу креативно документарног филма „МакеДокс" ове године је проглашен пројекат „Повратак у Хомс" Талала Деркија, оценили су чланови жирија Адмир Чулумаревић из БиХ, Анђелка Ненезић из Црне Горе и Владан Петковић из Србије, док је у истој категорији посебно признање додељено Младену Ковачевићу за „Анплагд".

Под мотом „Природно", пето издање фестивала креативно документарног филма „МакеДокс" у Скопљу отворено је 14. јуна приказивањем филмова „Револт", Стефана Сидовског и „Откачи" Carl Javer, у амбијенту старог здања Куршумлиана у старом делу главног граеда Македоније.

„Револт" Сидовског у том посебном амбијенту дочарао је сву инспиративност коју само тај грандиозни објекат нуди. Те зидине, тај уметнички амбијент у старом делу Скопља, управо у том хамаму, само тло, та трава опасаног дворишта, подсећа и више него убедљиво на време из старог Скопља. А на платну прича о заљубљенику у филм о легенди Скопља. Лик, који и данас својом појавом проговара другчије у односу на данашњицу.

И сада, на први поглед откривамо колико се све променило, и у ком правцу је све отишло... Какву само мистичност културолошког добра носи тај ветар стварања, задирања у свет филма. То је заправо трен, када стичеш знање, исцрпљује човек хоризонте живота и филма. Јер, то једно с другим иде, како и преноси тај светоглед Сидо, управо у свом филму Револт.

И пренео је и поруку коју је трасирао и зачетком ове филмске приче из далеке 1977. Преносио је знања ученицима у скопској гимназији Корчагин. Предавао је филозофију, логику као науку, али и као синтагму живота. И данас нам се та прича нуди као посебно инспиративна, у више него мистичном делу града који је само ту задржао „своју душу". СТАРА ЧАРШИЈА...и стара смоква, уткани у нове приче, нових сећања...

Пројекат Револт говори о групи пријатеља решених да изнова измисле архиву, улазећи у њену противтежу: уместо да ствара документе од догађаја, жели да ствара догађаје од докумената. У духу овогодишњег фестивалског приступа под мотом „Природно", као новина манифестације била је „услуга" - поред стандардног разговора са гостима „Под смоквом", чашица разговора конзумирањем Јутарње доку-кафе у Омладинском културном центру (МКЦ), са режисерима филмова.

За најбољи филм новог аутора на скопском фестивалу ове године је проглашен пројекат „Враћање у Хомс" Талала Деркија, оценили су чланови жирија Адмир Чулумаревић из БиХ, Анђелка Ненезић из Црне Горе и Владан Петковић из Србије, док је у истој категорији посебно признање додељено Младену Ковачевићу за „Анплагд".

Према оценама Бранка Аврамовског, Лидије Мојсовске и Светислава Подлешанова, најбољи филм за децу и младе на овогодишњем „МакеДоксу" је пројекат „Срећа" Томаса Балмеша. Жири у саставу Ана Јовковска (Македонија), Братко Бибич (Словенија) и Стефан Сидовски (Македонија) специјалну награду доделио је Анети Копач, за режију филма „Јоана" са најбољим етичким идејама.

Задржавајући програмску целину, како су најавили организатори, приказан је исти број пројекција. Ове године је за фестивал било пријављено 380 филмова из 64 земље чиме се „МакеДокс" уграђује на светској документарној мапи, оценила је Киријана Николоска директор Фестивала.

Селектор филмског програма Петра Селишкар похвално је истакла да је ове године више филмова у којима су главни карактери - млади људи.
У оквиру Фестивала, организоване су и спроведене радионице: „Креативна употреба архивског материјала у документарним филмовима", коју су водили Мира Турајлић из Србије и Ноеми Скори из Израела, као и „Филмска продукција", под модераторством Катриелу Скори из Израела.
Програмски део филмова укључивао је и два веома успешна филма српске кинематографије. Реч је о документарном филму Марте Попиводе "Југославија, како је идеологија покретала наше колективно тело" приказаног 16. јуна. Уз концепт Доку кафе МКЦ у јутарњим сатима са аутором су дељене утисци и оцене о митивима, концепцијском приступу... Филм третира идеологију у јавном простору преко масовних окупљања, као својеврсни перформанс. Копајући по архивским видео-записима са масовних државних прослава и јавних протеста у послератном периоду Југославије, филм се труди да одговори зашто су људи тек тако лако заменили социјалистички колективизам, братство и јединство, бесплатно образовање са национализмом и ратом. Затим, обећањима за слободу и демократију која се данас своде на индивидуализам и „дивљи" капитализам...

Анплагд
Петог дана скопског фестивала у Куршумлиану, у старом делу града приказан је филм АНПЛАГД Младена Ковачевића. Реч је егзистенцијалној алегорији, кретању у простору између најпримитивнијих инструмената и најуниверзалнијег бегства који музика нуди. Публика је захваљујући Ковачевићевом документаристичком филмском сликању видела последње свираче на листовима – Веру, некадашњу приватну детективку и Перу, сељака свезналицу – који у јесен живота још увек посежу за зеленим лишћем.