„Видовданско песничко бденије“ започлео је интонирањем химне “Боже правде” коју су извели чланови Нишког синфонијског оркестра.
Жири манифестације „Видовданско песничко бденије“ су чинили: Јана Алексић, Владан Матијевић и Драган Хамовић одлучио је да награду “Перо деспота Стефана Лазаревића” доделе књићевници из Крагујевца Татјани Јанковић. Награда “Кондир Косовке девојке” додељена је песникињи и преводиоцу Кајоко Јамасаки из Београда. Ове године је награда “Златни крст Кнеза Лазара” припала је Ђорђу Сладују из Новог Сада, а “Грачаничка повеља” додељена је писцу Мирку Денићу из Крагујевца.
"Vidovdansko pesničko bdenije": Nagrade kao kruna rada (youtube.com)
Ђорђе Сладуј, песник из Новог Сада, добио је престижно признање “Златни крст Кнеза Лазара” у Грачаници. Ово признање, које носи дубоку симболику и повезаност са историјом и традицијом, Сладуј је примио са великом чашћу и поносом.
“Ја сам добио око четрдесетак награда, требало би да сам огуглао на њих. Међутим, када добијете овакве награде које носе име, које носе ’Златни крст кнеза Лазара; у Грачаници, а ономад у Љубостињи ’Јефимијин вез’, то је нешто посебно. Ова награда изузетно значи, чини ми велику част и радујем се сусрету и поновном доласку на Косово и Метохију”, изјавио је Сладуј.
Сладуј је изразио снажну личну повезаност са Косовом, наглашавајући важност очувања ове територије за идентитет Србије.
“Пре рата и нешто за време рата, уздуж и попреко сам прошао Косово и Метохију – Призрен, Пећ, Ђаковицу, па све горе до Прилепца где кажу да је рођен управо кнез Лазар. Ја сам заиста познавао многе људе, имао пријатеље одавде, и мислим да борба за Косово и Метохију има смисла све док га ви држите. Јер мислим да би Србија губитком Косова и Метохије изгубила себе”, рекао је он.
Награде са историјском симболиком
Сладуј је примио бројне награде које носе имена значајних личности из српске историје.
“Још једна занимљивост кад већ причам о наградама – пре ове награде добио сам награду која носи име ’Круна деспота Стефана Лазаревића’, а потом сам био први добитник награде Јелена Балшић, кћер кнеза Лазара. И ево је после ’Јефимијиног веза’, а као кровна и главна награда јесте ’Златни крст кнеза Лазара’”.
“Ово је друга награда коју примам у Грачаници 1997. године добио сам ’Кондир Косовке девојке’. Мени ова награда изузетно значи, чини ми велику част и радујем се поновном доласку на Косово и Метохију. Морам да вас похвалим, ја сам примио десет награда у манастирима”, истакао је Сладуј за Ким радио.
Поезија Ђорђа Сладуја дубоко је укорењена у епској традицији, посебно у косовском циклусу.
“Што се моје поезије тиче, она је добрим делом заснована на тој епској традицији у чијем централном делу јесте управо тај косовски циклус. Рекао сам да сам у детињству озвучен десетерцем и озрачен косовским местом, јер је мој отац, који је био изванредан гуслар, знао читавог Вука напамет. Народне песме које је изводио биле су моја прва лектира”.
Сладуј је изразио велику част и одговорност коју осећа као добитник овог признања.
“Заиста сам почаствован што сам добитник овог високог и часног признања. Могу обећати и овде и на сваком месту да ћу чинити тако да не окаљам углед награде и да се чланови жирија не покају што су ме наградили”, истакао је.
Јапанској песникињи припала награда “Кондир Косовке девојке”
Песникиња и преводилац Кајоко Јамасаки из Београда добила је престижно признање “Кондир Косовке девојке” у Грачаници. Ова награда има дубоку симболику и велику вредност за Јамасаки, која долази из Јапана и већ деценијама живи и ствара у Србији.
“Велика је част примити награду ‘Кондир Косовке девојке’. Трудићу се да будем достојна ове части и да наставим да кроз своју поезију носим поруке наде и унутрашње снаге”, истакла је Јамасаки.
“Узбуђена сам и трудићу се да будем достојна. Прво, ја страшно волим Грачаницу и велика је част”, изјавила је Јамасаки за Ким радио након доделе награде.
Поезија као молитва
Јамасаки је истакла да је почела да пише песме 1991. године, у време када су почели ратови у бившој Југославији.
“Увек некако осећам да свака моја песма мора да буде некако молитвена, то је некако основно. Поезија је као један диван храм у којем можемо да памтимо недужне жртве, то је под један. А друго, да будућност гледамо са надом, а садашњост да сагледавамо изнутра. Поезија мора да буде свима нама један диван унутрашњи храм”.
“Ја живим у Србији од 1981. године. Долазим из Јапана, али Србија је мој дом већ више од четири деценије”, додала је Јамасаки.
Ова песникиња је посебно нагласила симболику Видовдана на Косову.
“Све што се дешава на Косову, не само сада, него од Косовске битке, има много симболике. Много неправде, много туге, али упркос тим тугама и тим неправдама морамо да живимо даље. У том смислу, Видовдан има много симболике, поготову за данашњи свет у коме се мало види”, закључила је она.
Након додела видовданских књижевних награда стихове су говорили савремени песници са Косова и из других делова Србије.
“Видовданском песничком бденију” присуствовали су владика рашко-призренски Теодосије, владика новобрдски Иларион, заменица директора Канцеларије за Косово и Метохију Милена Парлић, председница општине Грачаница Љиљана Шубарић, начелник Косовског округа Срђан Поповић, други званичници и црквени великодостојници.
