8 март 2010.
Ретроспективну изложбу дела Паје Јовановића (1859-1957), која је поводом века и по од рођења тог сликара одржана у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду, видело је више од 150.000 људи.
Последњег дана трајања изложбе „Паја Јовановић / Paul Joanowitch” стопедесетхиљадити посетилац Љиљана Ашковић награђена је каталогом изложбе, саопштено је из Народног музеја у Београду.
Аутор студијских текстова у каталогу је професор Филозофског факултета у Београду Мирослав Тимотијевић, док је аутор каталошких јединица кустос Збирке српског сликарства 18. и 19. века у Народном музеју Петар Петровић.
На изложби која је отворена 23. децембра било је представљено Јовановићево стваралаштво с акцентом на мотиве из живота балканских народа, затим историјске композиције, илустрације народних епских песама, портрети, предели, актови и студије.
Изложбу 97 одабраних дела Паје Јовановића дневно је у просеку видело око 3000 људи, а рекордна посета у једном дану била је дупло већа, што је више него што неке значајне поставке имају током целог трајања. Највише пажње овде су привукле слике "Рањени Црногорац" и "Кићење невесте", међу портретима Пупинов, Титов и уметникове супруге Муни, а међу историјским сликама "Сеоба Срба".
"Публика се интересовала колико верзија слика постоји, која је историјска подлога настанка слике, време настанка, али исто тако и доста пажње привлаче ствари из уметниковог приватног живота. Интерсовали су се и да ли је познавао Миланковића, Пупина, па их онда портретисао. Како су ти портрети настали, затим питања везана за његову супругу Муни, и колико дуго је живео, говори о интересовањима публике", каже Бојана Павловић, историчар и водич кроз изложбу.
Игор Степанчић, аутор дизајна поставке , објашањава де је највише водио рачуна о два елеманта, "пре свега делима поставке и да се ради о једној музејској поставци пренетој у галеријски простор па отуда можда и музејски дизајн изложбе".
У књизи утисака много је похвала за организаторе изложбе галерију САНУ и Народни музеј. Уз добар маркетинг посети је сигурно допринела чињењеница да се ове слике због затворених музеја не могу видети, али пресудно је било име великана.
Изложена су дела из збирки Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Галерије Матице Српске из Новог Сада, Уметничке збирке САНУ, Народног музеја Панчева, Народног музеја Зрењанина, Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, Историјског музеја Србије, као и из приватног власништва.
Паја Јовановић рођен је у Вршцу 1859. Сликарство је дипломирао на Уметничкој академији у Бечу.
За слику „Рањени Црногорац” на годишњој изложби Академије у Бечу 1883. добио је прву награду и царску стипендију, а убрзо потом закључио је уговор с трговцем Валисом, за Френч галерију у Лондону.
Две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу која је требало да буде одржана у Будимпешти 1896. доније је годину дана раније.Прва поруџбина била је од патријарха Георгија Бранковића, да изради грандиозну историјску композицију „Сеоба Срба под патријархом Чарнојевићем”, а друга од вршачке општине за слику „Вршачки триптихон”.
Влада краљевине Србије поручила му је око 1900. године, за Светску изложбу у Паризу, да изради историјску композицију „Крунисање цара Душана 14. априла 1346. године”, за коју је добио златну медаљу.
Паја Јовановић умро је 1957. у Бечу, а урна с његовим пепелом, по његовој жељи, пренета је у Београд.
