17. август 2015.

Србији је е потребна боља комуникациjа са диjаспором и зато треба унапредити сарадњу медиjа из матице и из диjаспоре, основна је порука из закључака расправе на округлом столу на тему "Унапређење извештавања из диjаспоре и о диjаспори" одржан у Нишу.

У раду округлог стола учествовали су представници Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије, представници медија, Департмана за новинарство Филозофског факултета у Нишу, и троје награђених најбољих дописника из дијаспоре – из Аустрије, Румуније и Македоније.

"Имаjући у виду да више од четири милона Срба живи и ради ван Србиjе и да jе последњих година велики броj образованих људи отишао у иностранство, требало би направити базу података и умрежити наше људе на водећим положаjима у свету", предложила је у дебати Светлана Матић, новинар Просветног прегледа и професор српског jезика у Бечу.

Kључни чинилац те везе су медиjи, рекла jе она. Указуjући да везе матице са диjаспором тренутно, како каже, нису добре и да Управа за диjаспору ниjе функционална, Mатић jе изразила наду да Србиjа ипак неће заборавити на своjе милионско расеjање.

Николина Mилатовић Поповић из Управе за сарадњу са диjаспором, у обраћању је, пак указала на - добру комуникациjу чиjи jе основ "међусобно информисање без шумова".

"Kомуникациjа са диjаспором jе интензивирана након поплава 2014.године када jе постоjала потреба за званичним информациjама, ради лакшег прихвата помоћи" рекла jе Милатовић Поповић, прецизираjући да jе тада отворен и саjт који обезбеђуjе двосмерну размену информациjа.

Представница Kанцелариjе за диjаспору града Ниша, Боjана Пеjчић jе истакла да jе канцелариjа одмах по оснивању детектовала проблеме у - некомуникациjи и несарадњи са људима у диjаспори.
"Имамо намеру да отворимо он-лаjн портал за размену информациjа медиjа из матице и медиjа из диjаспоре и удружења наших људи у иностранству. На томе ћемо радити у будућности" рекла jе Пеjчић.

У представљању својих медија и рада на информастивном пољу говорили су награђени најбољи дописници из дијапспоре по конкурсу Канцеларије у Нишу у сарадњи са џез фестивалом Нишвила - Mарко Kорњак из Румуниjе, Mилутин Станчић из Mакедониjе и Светлани Mатић из Аустрије.

Корњак је врло сажето представио своје медије, а присутнима је приказн и филм о историји и животу Срба у Румунији и посебно у Темишвару.

Уводом на панелу, руководилац Центра Спона из Скопља, Милутин Станчић је представио пресек укупне информативне понуде и утицаја медија из матице на Македонију. Прецизирао је да се на искуствима утицаја штампаних медија који се продају у делу Македоније, - посебно Политике и Вечерњих новости, недвосмислено уочава олако препуштање, или губљење некада сигурног тржишта и читалачке публике, посебно Срба.

- Све је остало је сведено на интернет информативну размену, агенцијских садржаја често без адекватног „српског угла гледања" и погледа на основне садржаје и поруке. Делимично присуство тема из живота српске заједнице у Македонији, повремено је заступљено у Вечерњим новостима, у програму за дијаспору РТС, емисији „Вечерас заједно" Радио Београда, и, било је на понуди, сада већ угашеног Међународног радија Србија, рекао је Станчић.

- У делу информативне понуде на српском језику у Македонији своје место имају и наша два гласила „Споне" интернет портал и једини часопис на матерњем језику „Слово", подсетио је Станчић, указавши на значај повлачења паралеле и у овој сфери са оном из живота наших људи у Румунији, Аустрији...

Основна разлика је у реалности да Срби у тим земљама, имају организованост и окупљњање у православним црквама, школама, КУД-овима. Македонија је по том питању специфична земља и објективмно тешко је и полредити. Укључујући ту и издвајање средстава из државног буџета за мањине. „Спона" је, например, како је указао, након 10 година постојања, остала без подршке за своја два медија – матице. Из Македоније никакву подршку никада није ни имала.

Светлана Матић из Аустрије је оценила да је Србима у дијаспори важан садржај медијске понуде.

"То нису само скандали, то нису само политичке теме већ су доста заступљени култура и образовање што је за мене као наставника који ради у просвети веома значајно. Осим њих постоје медији и у другим земљама који су од великог значаја за нас. Сматрам да је Канцеларија за дијаспору града Ниша добар пример како из матице треба успоставити добре везе са свима нама који живимо ван Србије. Како све нас умрежити, посебно људе који се баве медијским радом и на који начин допринети да се изврши професионализација медија у дијаспори. То је једно од кључних питања којима треба да се позабавимо", закључила је Светлана Матић.

Од коликог и каквог значаја је међусобна сарадња медија и повезивање вести из матице и дијаспоре потврђује оквирни податак да више од четири милиона Срба живи и ради изван матице. Да је посебно деведесетих, али и последњих неколико година доста интелектуалне елите и људи који су високо образовани отишло ван Србије.

"Многима није ни познато колико је наших људи на високим положајима на универзитетима у великим институцијама. Треба да постоји једна мрежа података, потребно је повезати све те људе и њихово искуство и на тај начин да помогнемо матици. Ту је велики значај медија и мислим да веза и сарадња између матице и дијаспоре може на тај начин да се оствари. Матица, без обзира што се суочава са многим проблемима, не треба да заборави своје милионско расејање, а ми који живимо ван Србије срцем смо уз матицу и то је један од разлога да се одазовем овом позиву и конкурсу", закључила је Светлана Матић.

У дебати је учествовао и Милорад Ђорђевић, новинар из Ниша, две деценије дописник редакције на српском језику државног СБС радија из Аустралије. Веома критички је говорио о односу матице према медијима везаним за дијаспору, посебно кроз пример гашења Међународног радија Србија...

Oкругли сто на тему "Унапређење извештавања из диjаспоре и о диjаспори" организовала jе Kанцелариjа за сарадњу са диjаспором града Ниша са Mедиа и реформ центром Ниш и Нишвил фондациjом.

Признања

Признања најбољим дописницима из дијаспоре, изабраним на конкурсу Канцеларије у Нишу, на почетку скупа, додељена су - Светлани Mатић из Аустрије, Mарку Kорњаку из Румуниjе и Mилутину Станчићу из Mакедониjе.