17. децембар 2015.

Писао сам и, документима, чињеницама и аргументима, доказао да Албанци нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли и на Косову и осталим областима око граница данашње Албаније. Рекао сам и то да су Албанци сишли са њихових гора у области суседних земаља, конкретно у Грчку, Македонију, Србију (Метохија и Косово) и у Црну Гору1). Али нигде нисам ни речи рекао како су се понашали ови Албанци у овим областима Грчке, Македоније, Србије, Црне Горе, па и Италије, јер су стигли и тамо, преко мора.

Мислио сам да то није ни потребно, јер су пре меме, очевидци, већ рекли то. Али, ови моји савременици, не само да не знају како су се понашали Албанци, већ напротив – индоктринирају се фалсификованом историјом од албанских "исроричара", "професора" и "академика", који – не само што настављају са њиховим претендирањем на аутохтонију – већ и оптужују суседне народе да су ови "презрени дошљаци, уљези", као дивљаци и варвари, разарали њихова материјална и духовна достигнућа, њихове домове и њихову културу, па и таманили их немилосрдно, вршили над њима геноцид. А има и међу нама који мисле, па и пишу тако, индоктринирани албанском пропагандом. Колико за пример спомињемо Илију Петровића. Зато мислимо да је потребно да се зна ово:

1. Грчки историчар Лаоник Халкокондилос Laonik Halkokondilos (1423-1487), како видите из периоде кад је живео био је савременик првих сеоба Албанаца преко граница њихове данашње Албаније, конкретно у Грчкој, текстуално пише:
"(Arvaniti – Албанци) затим су грабили и разарали имања Грка и нападајући (Грке) отели су им све што су имали, стоку и товарне животиње. Ове народности (Албанци) су сви номади и ни на једном месту немају њихово устаљено место боравка".2)
Значи, према југу, тамо – у Грчкој, Албанци су силазили грабећи, пљачкајући и разарајући, као номади, који "ни на једном месту немају њихово усталено место боравка".

За дивљаштво Албанаца писали су и други византијски историчари, хроничари. Колико за пример спомињем овде ovde Georgii Pachymeris, Nicephori Gregorae, Joanis Cantakuzenus, Mihail Hermodor Kritobul i Georgis Sfrantzes. О албанском дивљаштву посебно имате сведочанства на страницама дела ХРОНИКА ЈАНИНЕ калуђера Комнен и Прељуб, као и у делу ХРОНИКА ТОКА.

2. Немац A.Grisebak, пишући за Албанце Дукађина (Област у Средњој Албанији, испод реке Дрим), претставља их као дивље. Дословно каже за њих да су "лопови и убице".3)

Један немачки официр из године 1689, у његовом анонимном дневнику за борбе аустријске војске на Косово, назива Албанце ""barbarischin und unmenschlichen Nation" (= варварска и нехумана нација).4)

Исто овако, па и са научним претензијама, пишу и други немачки аутори. Колико за пример спомињем овде добро познате Немце, академик др Jakob Philipp Fallmerayer5) и E.Jackch.

3. Исто тако пишу и Италијани Cesare Lambroso, Tironeo, Bilota, Renaldo Lali, Vincenzo Vanuteli, Frederico Mecio, Mikele Petirri, Nikolla Leoni и др. Тако један од ових пише:
"Ако сретнеш путем Албанца и вука, пушком гађај Албанца и остави вука".

Поменути Билота пише: "Ко има за суседа Албанца, зло му јутро свануло".

4. Па и Американац C.L. Sulcberger, пишући са презрењем о Албанцима, каже за њих да су дивљаци који не знају ништа друго сем да "цепају дрва и да продају лешнике на угловима улица".6)

Али нису само страни аутори писали тако о Албанцима. Горе од њих су писали о њима сами Албанци. Ево имена неколико њих:

1. Е.Кочи је више пута писао за Албанце да су дивљи, па су га зато његови Албанци прогасили за особу која се ставила у служби "италијанских реакционера"7). Ово је најобичнија одбрана Албанаца. Чим неко каже нешто против њих, одмах га прогласе да је агент овога и онога, у служби овога и онога, продат код овога и онога, или – да није нормалан, да је полудео.

2. Pashko Vasa, познати албански књижевник, непријатељски расположен према Словенима уопште и према Србима посебно, кога до данас његови Албанци још нису оптужили да је "стављен у служби" ма кога против свог народа, у његовом роману BARDHA E TEMALIT, штампан на француском језику у Паризу 1890. године, са странице на страници претставља Албанце као дивље и супер дивље, мушкарце и жене, вође народа и најобичније људе. Он их и назива д и в љ и м, отворено и без икаквих еквивока. Преко свега, каже нам како једна албанска мајка даје свог недораслог сина, који тек што се дигао на ноге, своме брату, значи ујаку, да би га "научио са бурним животом убица".8)

3. У фоклору ових Албанаца постоји песма HALILI DHE HAJRIJA (= Халил и Хајрија), где се приказује албанска мајка како својом руком коље свог сина у колевци.

4. . Šote Galica је клала српску децу по Косову у кољевкама и, једног дана, својим је рукама задавила и своје једино дете. Ово нам сведочи албански интелектуалац и "комуниста" Ajet Hadžija, са Косова, али у Албанији и под заставом Енвера Хоџе.9)

5. У документарном филму о догађајима у Албанији 1997, који су направили Италијани и приказали га преко телевизије, видимо једну Албанку, жену, која, пошто је убила Албанца, свог политичког противника, сише му својим устима крв.

6. Sami Frasheri (1850-1904), један од главних апостола албанског национализма, у његовом делу ШТО ЈЕ БИЛА АЛБАНИЈА, ШТО ЈЕ И ШТО ЋЕ БИТИ? пише: "Дуж читавог свог живота Албанци су имали велику жељу за рат и рат су сматрали за уносан посао и своју добит. Ишли су на све стране Европе са оружјем у руци и чинили су да изађе победник онај на чијој су страни стали они...Турци су нашли код Албанаца (муслимана и хришћана!- КБ) једног свог јаког и верног друга за рат; и Албанци су нашли код Турака једног господара, који је пред њима отварао широко и неограничено поље да чине све оно што им је срце желело. За време Турака Албанија је постала богатија неголи ма када друго; јер се Албанци бацаху у рат заједно са Турцима по свим крајевима света и враћали су се натоварени са златом и сребром, са новим оружјем и лепим коњима Арабије, Египта, Курдистана, Мађарске и тд"10). На стр. 35 додаје: "Албанци, мешајући се са Турцима, учествовали су у свим ратовима, које су ови водили и добили против читавог света".

7. Исмаил Кадаре, у више својих дела, па и у његовом главном делу ГЕНЕРАЛ МРТВЕ ВОЈСКЕ, приказује нам албанску мајку сасвим дивљу: она својим рукама убија Италијана, који јој је закуцао на врата и тражио од ње помоћ, да је сакрије где, јер – после капитулације Италије – прогањали су га да га убију Немци Адолфа Хитлера. Овај Кадаре и из Париза пише да су његови Албанци (Ови данашњи!) дивљи и да се њима не може друкчије владати, већ само терором. Штавише, обећава свету да, ако га Албанци изаберу за председника Албаније, пошто им је Енвер Хоџа скратио главе, он ће им скратити и ноге.

8. Борећи се против светских аутора, који приказују Албанце као дивљаке, крволоке, лист BASHKIMI града Скадар, године 1910, у главном чланку, насловљен "Studimi i marrë" (= Луда студија), између осталог пише:

"Кажу да су Албанци лоши људи, неразумни, дивљи, нервозни и убице, и тд... Дивљаштво Албанаца је потекло увек због недостатка власти, или боље речено због наопаке владавине оних које су имали над главом... Власти су саме давале разлог нередима, извртавале редовну владавину... дајући разлога највећим крвницима да убијају и да ускомешају место и села..."

Изразом "дивљаштво Албанаца је потекло увек" аутор тог чланка – негирајући дивљаштво Албанаца – фактички и нехотице признаје постојање тог дивљаштва.

9. Један од највећих албанских песника и интелектуалаца, академик Ђерђ Фишта (Gjergj Fishta), рекао је за Албанце Косова: "Добро је Косово, али без Косоваца !"

10. У мом делу, роман ИЗДАЈА, објављен по први пут 1965. године у Тирани, на албанском језику, приказујем Хасана Ремнику, стварна личност са Косова (о којима су и сами Албанци писали!), како коље Србе у моменту кад они спавају. Ова је личност најомиљенија за Албанце свих категорија, јер то његово крваво дело сматрају за јунаштво и лепо, достојанствено. У истом роману спомињем и Албанца Qazoja i Sefes (Сефов Ћазо), интелектуалац, инжињер, који је стварно постојао на Косову у току ДСР, а који се тада бавио шкопљењем Срба, да би их употребио као робове, али да се не множе11). Да би избегао одмазду, после ДСР пребегао је у Турску и тамо се крије дан-данас, ако већ није умро.

11. Године 1991, у Албанији су избиле демострације са захтевом да се протерају Косовци из Албаније. Том је приликом председник Републике Салих Бериша (актуелно је председник Владе!) позвао становништво да прекине са тим демострацијама, јер нису сви Косовци као они због којих демострирају. Да би их убедио у то, употребио је моје име (познато међу Албанцима Албаније и њене дијаспоре као борца за слободу и демокрацију!), проглашавајући ме арбитрарно не само за Албанца, већ и за Косовца, иако је сасвим добро знао да ја нисам ни Албанац, камоли и Косовац. Или ово није истина Господине Бериша ?!

12. Матија Мазарек, који је био катлички бискуп у Скопљу, пореклом из Албаније, у својим обавештењима која је слао Ватикану о ситуацији на терену, више пута пише за Албанце, жалећи се на њих непрекидно. Ево шта пише 1760:

"Стално, многе католичке породице силазе овде са албанских гора; пошто су нервозни, плаховити, љути и горди, као и јако наклоњени да убијају људе, они одбијају да се покоре Турцима, како то налаже света реч Јеванђеља. Неће да Османлијама плате таксе и, истовремено, лутају около сво време, дању и ноћу наоружани, и – ради истине морам рећи – убијају један другог за једну реч или за један мали поступак..."12)

У наставку он каже да ови католици, чим стижу на Косово, напуштају своју веру и прелазе на ислам, а са циљем да уживају турске повластице и да пролазе живот без препрека.

У извештају из 1791. године бискуп Мазарек каже да су ови Албанци "напунили и покорили" сву Србију (Србијом назива Косово!) и да су учинили многа недела, злочине против хришћана, били они православни, или католици. Он наглашава на посебан начин да су Албанци једна "раса која се множи великом брзином": једна њихова породица може да направи "стотину кућа" за неколико година. Тај извештај Папи он завршава са молбом да му се дозволи да литургији својој дода: "A b a l b a n e n s i b u s l i b e r a n o s D o m i n e" (= Спаси нас, Боже, од Албанаца!).13)

Satis superque!14)

Ипак, ако коме није довољно, нека пође и нек живи са Албанцима, па нека их на својој чапри упозна ко су и шта су, као што сам то ја учинио и – искусио на својој чапри, па коначно и научио. Сигурно да има и међу Албанцима културних, савремених људи, али су ми сами Албанци више пута рекли: "У једној врећи са змијама не исплати се турнути руку да бисте ухватили једну једину јегуљу, која се налази међун тим змијама!"

Руку на срце а истину на видело: међу Албаницима најљуте змије су управо албанизирани Словени, Грци, Власи, Турци и други, по пореклу, неалбанци. То има своје објашњење, што ћу могуће једног дана посебно третирати.

Академик проф. др Каплан Буровић
Женева, 13. јула 2007.
_______________
1) BUROVIĆ, Kaplan: KO SU ALBANCI?,- Ženeva 2007.
2) AKADEMIA E SHKENCAVE E RP TE SHQIPERISE - Instituti i Historisë: BURIME TREGIMTARE BIZANTINE PER HISTORINË E SHQIPËRISË (shek. X-XV), Tirana 1976, str. 336.
3) A.GRISEBACH: "Reisse durch Rumelien undmach Brussa, in Jahre 1893".
4) U delu KRIEGS-ARCHIV, Wien, Türken krieg 1689, 167, fasc. 13, str. 44a; vidite i časopis STUDIME HISTORIKE Br. 3, Tirana 1989, str. 163.
5) FALLMERAYER, Jakob Philipp: DAS ALBANESISCHE ELEMENT IN GRIECH ENLAND, tom VIII, Mumchen 1866, str. 693.
6) C.L.SULCBERGER: DANS LE TOURILLON DE L'HISTOIRE, Paris 1973.
7) ELEZI, Ismet: E DREJTA ZAKONORE PENALE E SHQIPTAREVE, Tirana 1983, str. 79.
8) VASA, Pashko: VEPRA LETRARE, tom 2, Tirana 1987, str. 186.
9) HAXHIJA, Ajet: SHOTA DHE AZEM GALICA, Tirana 1967.
10) FRASHERI, Sami: VEPRA, tom 2, Tirana 1988, str. 29-30.
11) RESULI, Kapllan: TRADHTIJA – roman, prvo izdanje, Tirana 1965.
12) ARCHIVIO DELLA SACRA CONGREGAZIONE DELLA PRPAGANDA FIDE, Roma, SOCG 792, na str. 146-r: "continuamente vengono molte Familie Cattoliche dalle Montagne di Albania, li quali per esser di natura calida, iraconda e superba, facilissimi alli omicidii, non sofrano di esser calpestrati dalli Turchi come ci insegna il santo Evangelico, non umiliandosi al tributo Ottomano, sempre di giorno, e di notte vanno armate, per un minimo affronto di parole, e di fatti si amazzano..."
13) ASCPS SOCG 895, na stranama 73-v – 74-r i 81-v.
14) Lat. : Ovo je sasvim dovoljno.