05. април 2017.

Ништа више не подсећа на оно што је некада био. Нити постоји идеја шта жели да буде сада.

Једна лепа зграда још увек привлачи пажњу али све мање људи се сећа шта је она била за Скопље. Они пак који су волели терасу са једноставним металним столовима прекривеним столњацима, пролазе крај ње погнуте главе и беспомоћни. Црне дане хотела најавили су папири излепљени на прозорима са унутрашње стране и један нашкрабани натпис на коме пише - реновира се.

За многе то ‘реновира се’, значи да је на дужи рок овој некадашњој градској институцији запечаћена судбината да ће да се се избрише са мапе града и да остане заблежена ни у животу ни у успоменама будућих генерација.

Хотел Бристол је затворен 9. новембра 2012. године. То је прошло са два три штура саопштења као нешто око чега нико не жели да диже прашину. И људи који су до јуче тамо јели јутарњу чорбу као да нису желели ни тада још мање сада да говоре о затварању због ‘нерентабилног пословања’.

Грађен двадестих година прошлог века свечено је пуштен у употребу 24. априла 1924. године од браће Ташка и Ристе Караџа, који су се бавили велетрговином решених да уложе у некретнине.

Ко зна који репринт по реду ће доживети прича о најстарије хотелу у Скопљу и шта ће све од тога остати као истина. Ако се прате трагови довешће нас до Станислава Винавера и његове љубавнице познате енглеске књижевнице са псеудонимом Ребека Вест. Прича говори да су њих двоје провели у овом хотелу једну незаборавну ноћ после које је она решила да засади у дворишту орах. И то је орах под чијом сенком се до пре неколико година бистрила политика измешу две кашике лепе телеће чорбе, најбоље у центру града.

Но, тај тмурни дан 2012. године освануо је са проглашењем запослених за технолошки вишак, одбележен несрећном изјавом радника Славка Славевског: То је за нас шок ми смо људи у годинама и питамо се ко ће нас упослити.

Уообичајено у оваквим ситуацијама руководство хотела компаније Македонија турист није било доступно за информације.

То траје до дан данес. Цео један град је без одговора зашто је затворен хотел Бристол нереновиран 30 година, зашто није реновиран и зашто га држава није прогласила за споменик културе и од њега није направила споменик града, забашурујући причу о томе да су дуги низ година пред хотелом стајале даме које су за новац продавале своје тело. Вероватно једини разлог за то што су биле пред Бристолом је обична асоцијација.

Никада нећемо знати шта је Винавер говорио својој љубавници да ли јој је купио киту љубичица из оближње цвећаре у коју су доносили љубичице чак из Нице. Управо тај Винавер, који каже да није било хотела Москва у Белграду, град би био налик лавиринту. Да није било хотела Москва, хватала га је паника, што би било њега и од српске савремене књижевности.

Сви изгубљени ту су се налазили, а неизгубљени одатле се нису мицали. Тај који промаши хотел Москву, значи није за овде. У Београду све можеш да промашиш од неких улица до читавог живота, изузев хотела Москва.

Но, и данес је хотел Москва још увек најпознатији и најцењенији хотел у Белграду. А хотел Бристол је избрисан са мапе града. Управо зато Скопље личи на лавиринт. Када му врате хотел вратиће се и животот у њему. У коме ће свако налазити пут.

Офелија Димковска (Фокус)