Чињеница да је овог пута изостала макар и формална замерка страних дипломата због овог чина представља преседан, нарочито због тога што је тако важну одлуку донела власт сачињена од Албанаца, изабрана на нелегитимним изборима у априлу прошле године, без учешћа Срба.

„Градоначелник” Атић, који је као кандидат Самоопредељења Албина Куртија на овим изборима „победио” са 519 гласова, тј. са мање од три одсто подршке укупног броја бирача, већ је учинио неколико корака на штету Срба, а последњи је поменуто одузимање земљишта које је код Митровчана познато под називом Код војног ремонта. Тако ће албанска „већина”, која би се у редовним околностима борила тек за прелазак цензуса, сада отети једну од централних површина где су се некада налазиле механизација и особље Војске Југославије, а у данашње време више српских предузећа. Упркос томе што су западни представници на Космету позивали на нове локалне изборе на северу КиМ и сагласни су да актуелни састав власти не одржава вољу већине, Атић не показује намеру да одустане. Напротив, више нема ни формалних осуда.

Иначе, од завршетка рата на земљишту где је некада био и „војни ремонт” налазе се многе институције које функционишу у систему Републике Србије, међу којима доминантно место заузима Општина Косовска Митровица, с више од три стотине запослених. Нешто мање запослених је и у српским предузећима ЈКП „Стандард”, које покрива водовод и градску чистоћу, а ту је и новосаграђена спортска хала, која ће, као и остале зграде, бити нелегално заузета од стране локалне албанске администрације, тј. по налогу косовског министарства полиције, у чијем су „домену” сви „инфраструктурни пројекти”.

Сада се, као и у претходним ситуацијама, поставља питање када ће припадници специјалне јединице полиције Росу под командом Приштине, сами или у присуству Кфора, како су чинили приликом заузимања општинских зграда у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, насилно упасти у овај простор од 2,7 хектара, где се на објектима још вијоре српске тробојке. Регионални командир косовске полиције за север, Ветон Ељшани, на питање „Политике”, каже да полиција не зна када ће доћи до одузимања земљишта.

„Оно што је познато јесте да је скупштина општине северна Митровица, на предлог министарства полиције то земљиште дала на управљање њима, али ће министарство то земљиште дати на коришћење министарству инфраструктуре. Оно што је битно јесте да на простору војног ремонта неће бити полицијска или војна база, већ регионални центар за обуку возача”, каже Ељшани. На наше питање шта ће бити са општином која функционише у српском систему, односно са особљем српске локалне самоуправе, али и са радницима „Стандарда”, запосленима у спортској хали, Ељшани одговара: „То није питање за полицију. Да кажем и да све земљиште на било којој територији Косова, а од јавног је значаја, потпада под министарство полиције, а они одлучује шта с њим. Тако, рецимо у Бањској, земљиште на којем је бања може да да министарству здравља.”

Случај парцеле у Косовској Митровици само је наставак отимања земљишта на северу Космета, а на удару Приштине су и приватни поседи. Десет хектара земље у власништву Срба запосето је у Зубином Потоку, житељи Лепосавића остали су без 83 хектара, док је Приштина градила нелегалне полицијске, а по некима и војне базе, на магистралним путевима који воде ка прелазима Јариње и Брњак. Најновији потез албанских одборника који седе у нелегитимној скупштини северне Митровице, где је тек двоје-троје Срба, на челу с потпредседницом општине, за коју се не зна ни ко ју је, а ни када делегирао, унео је нову забринутост међу српским становништвом, не само у граду на Ибру већ и на целом северу Космета. А нарочито међу становнике Косовске Митровице који живе у зградама и кућама око „војног ремонта”, у студентским домовима у овом делу града, где је и средња Техничка школа, као и Основна школа „Бранко Радичевић”, али и где је велика фреквенција људи с обзиром на то да није далеко ни аутобуска станица.

Велика фреквенција и људи и аутомобила присутна је и због новосаграђеног моста, чију је изградњу финансирала Република Србија, а који води ка чувеном Дудином кршу, односну води ка магистралном путу Приштина – Косовска Митровица – Звечан – Лепосавић и даље ка прелазу Јариње. Одмах по доношењу одлуке албанских одборника о парцели од 2,7 хектара огласио се и званични Београд, упозоравајући да је „окупациони гаулајтер Албина Куртија из северне Косовске Митровице” учинио нови корак ка милитаризација севера Космета. Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић истакао је да је на овакве потезе више пута упозоравана међународна заједница и захтевао ургентну реакцију међународних званичника.

Поткопани темељи и пробијено корито реке

О „историјату” провокаторских потеза на српском земљишту на северу КиМ говори и чињеница да је у децембру тешка механизација Приштине прокопала путеве у звечанској општини у селу Банов До, у којем искључиво живе староседеоци Срби. Приштина је уништавала њиве, багерима вадила стогодишња храстова стабла, али и младице тек засађених воћака, без икаквог питања или обавештења, односно дозволе мештана, чији преци су вековима на овој земљи. Приштина је наводну одлуку донела како би „сељанима обезбедила бољи пут”, не марећи што је поткопала и многе темеље кућа, али и пробила корито реке, поред које ови вредни сељани вековима саде баште и сеју пољопривредне културе.

Да је намера Приштине другачија, чуло се и од самих мештана, али и житеља звечанске општине који говоре да је „циљ Куртија да заузме и овај део севера, односно да село Видомирић, насељено искључиво Албанцима”, повеже с магистралним путним правцем, преко Бањске, односно Балабана, и даље са албанским селима у општини Лепосавић. На магистралном путу у општини Звечан, на ободу албанског села Шаљска Бистрица (које припада општини Лепосавић) у децембру 2022. године нелегално је подигнута база Приштине, која се уназад две недеље додатно проширује и ојачава бетонским блоковима, али и својеврсним утврђењима. Село Видомирић је једно од три албанска села у општини Звечан, а налази се изнад саме Косовске Митровице и међи се са овом општином. Поред Видомирића, већински албански живаљ насељава и села Бољетин и Жаже, одакле су забележени напади, односно пуцњава на возаче фреквентног магистралног пута који води ка административном прелазу Јариње и даље ка централној Србији.

ПОЛИТИКА
фото КоССев