Економије Западног Балкана треба да повећају отпорност на климатске промене како би заштитиле грађане и подстакле привредни раст, наводи се у извештају Групе Светске банке. Како је наведено, спровођење адекватних мера у циљу одговора на климатске промене могло би донети огромну корист Западном Балкану.

Ова улагања помогла би да се избегну губици људских живота, имовине и продуктивности, али и да се подстакне привредни раст. Изостанак акције није опција за регион, пошто је већ под снажним утицајем климатских промена, наводе из СБ. Примера ради, током протекле деценије поплаве су непосредно погодиле два милиона људи, а њихови ефекти ће се додатно погоршавати са појавом све екстремнијих падавина. Све већу претњу представљају и шумски пожари, којих је 2021. забележено више од 1.500, што одговара повећању од 21 одсто током протекле деценије.

Суше негативно утичу на пољопривредну производњу, а топлотни таласи доприносе загађењу ваздуха и тако изазивају хиљаде превремених смрти годишње на Западном Балкану. Климатске промене јасна су претња за економски развој Западног Балкана", рекла је директорка за Западни Балкан у Светској банци Шаоћинг Ју. "Трошкови инвестирања у прилагођавање су значајни. Међутим, добра вест је да су користи од тих улагања још веће. Ако се припремимо за климатске ризике, можемо спасити животе, сачувати локалне заједнице и подстаћи привредни раст", додала је она.

Према проценама Светске банке, улагања у прилагођавање на климатске промене доносе значајне приносе, и то нарочито у економијама нижег и средњег нивоа дохотка, где се за сваки уложени долар оствари корист у вредности од око четири долара.

Поред тога, земље Западног Балкана треба да смање своје емисије гасова са ефектом стаклене баште да би остале конкурентне, унапредиле енергетску сигурност и привукле страна улагања.

Па, ипак, постизање климатске неутралности до 2050, у складу са циљевима Европске уније, захтевало би додатна улагања од 32 милијарде долара. Емисије гасова са ефектом стаклене баште могуће је свести на нулу на нивоу читаве привреде до 2050. ако би постројења на соларну енергију, енергију ветра и хидроенергију могла да произведу више од 95 одсто укупне енергије, што би представљало значајно повећање у односу на садашњи проценат од једне трећине укупне енергије произведене из ових извора.

Поред тога, неопходна је и декарбонизација сектора грађевинских их објеката кроз улагања у енергетску ефикасност. Надаље и сектор саобраћаја мора доживети далекосежну трансформацију кроз смањење тражње за возилима, усвајање одрживијих видова превоза и прелазак на електрична возила. У извештају се наглашава да значајан део потребних средстава може доћи из приватног сектора.

Међутим, да би биле у стању да мобилишу приватна улагања, земље Западног Балкана морају да обезбеде стабилно регулаторно окружење и атрактивна финансијска тржишта како би подстакле компаније да искористе прилике које пружа ова транзиција.

"Прилагођавање на климатске промене од кључне је важности да би земље Западног Балкана могле у што већој мери да искористе свој потенцијал и подстакну снажан, одржив развој", рекао је регионални менаџер Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) за Западни Балкан Никола Маркије, преноси Танјуг.

Додао је да ће зато од пресудног значаја бити учешће приватног сектора.

"У овом извештају приказана је јасна и правовремена путања за остварење нултог нивоа емисија уз истовремено старање о заштити локалних заједница и остварењу економских користи од ове зелене транзиције", појаснио је Маркије.

У извештају ЧДР за Западни Балкан представљено је неколико препоручених јавних политика које ће омогућити овом региону да до 2.050 оствари климатску неутралност. Те препоруке су подељене на три категорије јавних политика: Хоризонталне: успешно прилагођавање на климатске промене и ублажавање њихових ефеката захтева повезивање институција у циљу спровођења активности у овим областима. Примера ради, нужно је основати посебне државне органе или комисије усредсређене на климатске промене, а националне обавезе у погледу климатских промена требало би да представљају основу за решавање свих климатских питања. Прекограничне: сарадња између земаља кључна је значаја за отклањање климатских ризика који надилазе географске границе. Јачање регионалних институција неопходно је да би се омогућила координације на пољима као што су системи за рано упозоравање, заједничко управљање ресурсима и хармонизација енергетских система. Циљане: одговор на конкретне потребе осетљивих заједница нужно је за делотворну примену решења и спровођење јавних политика.

Међу циљаним политикама су реформе образовања и обуке како би се унапредили мобилност радне снаге и активности на усвајању климатски паметних пракси. Група Светске банке помаже државама да ограниче емисије гасова са ефектом стаклене баште и изграде отпорност на екстремне временске прилике.

Група је себи поставила амбициозан циљ да до 2025. определи 45 одсто свог финансирања за климатске активности, при чему ће средства бити равномерно расподељена на ублажавање последица климатских промена и прилагођавање на њих. Током фискалне 2023. и 2024, Група Светске банке обезбедила је скоро 1,2 милијарде долара за финансирање климатских активности на Западном Балкану.