Књига садржи више од 40 записа, а према ауторовим речима њен наслов је мењан више пута.
„У припреми ове књиге постојало је неколико варијанти. Ово ‘Македонија’ као одредница је заиста специфично и тешко. Да ли је она Северна Македонија или Вардарска Македонија? Она би, можда, најлогичније била Стара Србија, како је некад била називана, али је морала да има неку врсту коректности да би била уобличена и да може да дође до сваког од читалаца“, казао је аутор.
Милутин Станчић се на промоцији присетио свог првог боравка на Косову.
„Покушавам да вратим прве ствари и слике светлости када нисам знао те неспоразуме и несугласице. Пуноћа времена и простора и светлост људи који заправо постоје, а постојати и живети на Косову је заиста чудо. Не треба никакво друго чудо на свету тражити, оно се већ управо види у тим људима“, додао је он.
Директор Дома културе „Грачаница“ и књижевник Живојин Ракочевић је истакао да Станчићева књига има своје време и будућност.
„Важно да се зна када је књига ‘Записи из Македоније’ у питању јесте да она има неколико нивоа. Први ниво је сведочанство које дубински захвата наше постојање у Македонији наше трајање и неумољиву фактографску садашњост. Овај први ниво нашег трајања је повезан са митским средњовековним периодом ропства, окупација и овога што се зове стварност“, навео је он.
Према речима политиколога Стефана Филиповића, књига је написана, за читаоца, пријемчивим језиком и сведочи о страдању српског народа између обале Егеја и обале Вардара.
„Написана од стране човека који никако није могао да допусти да се то заборави. Нажалост, могу да кажем да данас између Егејског мора и Вардара Срба има само у траговима – демографски, политички и културолошки“, истакао је он.
Како је навео историчар Александар Гуџић, „Записи из Македоније“ обрађују тему културно-историјског наслеђа Северне Македоније, али се аутор бави и тренутним положајем Срба на њеној територији.
„Намеће се питање шта ми, заправо, знамо о српском културном наслеђу у Македонији? Милутин Станчић нам у овој књизи даје једну галерију ликова и стиче се утисак, када читате текстове, да ви пролазите тим крајевима и видите те људе. Својим текстовима он спречава да буду заборављени важни људи и области“, казао је Гуџић.
Књигу „Записи из Македоније“ објавио је Службени гласник 2023. године. Њен аутор Станчић је један од оснивача Културно – информативног центра Срба у Македонији „Спона“, у оквиру којег уређује истоимени информативни портал и часопис „Слово“.
Радио КиМ.нет
