11. јул 2016.

Пројекат Српског културно информативног и едикативног центра „Спона“ из Скопља - Одрживост једине информативне понуде на српском језику у Македонији - портал „Спона“ www.srbi.org.mk и часопис „Слово“, багателисан је Решењем о расподели средстава по расписаном конкурсу за суфинансирање пројеката из области јавног информисања припадника српског народа у земљама региона у 2016. години. „Равнањем“ и потписом ресорног министра Ивана Тасовца, а по комисијском избору од укупно предвиђених средстава у износу од 20.000.000 динара, за „Спону“ није било места.

На то решење, према „упутству о правном средству“, ваља потегнути управни спор пред надлежним Управним судом... Нећемо на суд против „својих“, а имали би сучим. Одлука је таква каква је. О правој позадини поновног превиђања непобитних чињеница садржаних у одбијеном пројекту „Споне“, као и ранијих година, остајемо ускраћени.

У тој визури „изоштрене“ дијоптрије вредновања пројеката, конкретно из Македоније, битних за суфинансирајућу подршку из матице, „чинодејствовањем“ откривена су – два, очито наменски припремљена за учешће на конкурсу. Коментар о понуди подржаних, остаје читаоцима и корисницима, онолико колико их има.

Наш није упутан из више значајних разлога, између осталог и због смањења даљих подела у ионако расцепканом српском корпусу, које испада, да оваквим одлукама „неко“ из матице поспешује.

Од пренебрегавања чињеница до спрдње

Но, једна примедба, из обиља достављених нам негативних реаговања, нашег редовног читаоца, угледног српског интелектуалца из Скопља, наводи на размишљање: „Да ли се ово неко са вама, али и са нама вашим читаоцима - спрда...? А за такву констатацију и не треба превише упућености, стручности и политичке подобности.

Јер, у Македонији „Спона“ са деценијским искуством у информисању - порталом www.srbi.org.mk и до замрзавања издавања због беспарице, часописа “Слово“, пружа једину изворну, ажурну, актуелну и по структури и обиму, текстуално, фото и видео - информативну понуду на српском језику.

За проверу тих ноторних чињеница не треба ни стручне обучености, претраживања и листања пројектне или какве друге документације. Све је видљиво и садржано на порталу „Спона“, укључијући и архивски део од покретања медија 2006. године.

Отуда се и намеће питање зашто се пренебрегавају те чињенице, вештачки измишља рашомон, и, конкретно, шта то подржани сада имају, а да „Спона“ годинама није имала у информативној понуди и шта јој то сада мањка да би својим пројектом ушла у визуру оних који одлучују о расподели средстава за подршку српских медија у региону. Макар до – подржаних.

Да ли некоме смета Спона?

У већ устаљеној пракси вербалне подршке представника „надлежних“ из матице Србије, разних министарстава, као и наравно Амбасаде Србије у Скопљу, чак и уз признање да веома значајне информације и често открића, непозната онима којима је то веома добро плаћена дужност, сазнају у прилозима „Споне“.

Но, то је мала и испразна утеха. Без икакве подршке како из матице тако и из Македоније, Центар „Спона“ ради и опстаје.

Слободни смо у оцени – равно учинку државног културно информативног центра.

Да ли то некоме смета, коме и зашто је то тако? Поред деловања у другим сферама активности, попут вођења факултативне наставе на српском језику, организацији културних догађаја, изложби српских уметника, књижевних радионица обрадом дела угледних српских аутора... одржава праву, изворну, сталну свеобухватну информативну понуду на српском језику у овој земљи.

„Спона“ је у склопу те укупне понуде често у екслузивним прилозима откривала чак и нове, до сада мало, или потпуно непознате и у нехају потомака заборављене меморијале српске војске из минулих ратова на територији данашње Македоније... Све то знају наши читаоци, али и надлежни и позвани.

Све похвале досадашњих и актуелних активности добијене од представника министарстава Владе Србије, укључујући и ресор који је поново одбацио пројекат „Споне“ за суфинасирајући подршку деловања у информативној сфери, остају декларативне, вербалне, сведене на апсурдну иронију, до граница цинизма.

Не улазећи у позадину поново негативне одлуке конкурсне комисије поменутог Министарства, „строгим“ држањем слова процедуре, по западњачким моделима пројектног вредновања финансирања, признајемо, сигурно је да би нам та изостала подршка значила. Поготову што за наша гласила, од оснивања пре пуне деценије, до сада ни једна институција у Македонији није издвојила никакву подршку.

Финансијска  опскрба за...

А то што су, том најблаже речено чудном одлуком и још несхватљивијим критеријумима подржана два наша „конкурента“ вероватно, бар се тако надамо, знају они коју су сугерисали, односно, финанијску опскрбу – наложили.

То што ће и њима и даље прави извор информација за њихову „понуду“ бити „Спона“ нама остаје као још једна, неплаћена сатисфакција. Иако нам стижу сугестије, као и у правној поуци министровог решења, да све то треба „истерати судски“. Зар?

Упркос свему, укупне активности у даљем деловању „Споне“, без икакве финансијске потпоре, прунудно сведеном на ентузијазам, сналажљивост младих чланова организације од којих су неки већ оспособљени новинари (прошли и обуку УНС-а у медијима у Београду), у информативном делу неће бити драстично редуковане.

Без политичких утицаја, са ажурним, свакодневним регистровањем свих значајнијих активности Срба, превасходно из културне сфере, без лажне скромности равно агенцијском домету, „Спона“ је и до сада била а и сада је, од значајне користи осталим асоцијама Срба у Македонији, дијаспори, институцијама у матици. То нико и не спори. Багателисањем наших пројеката, међутим остављени без подршке, на жалост, делујемо као одбачени.

А, значило би нам да нас макар мало – подрже.

Колегијум редакције „Спона“