Питање усаглашавања календара које се с времена на време покрене у српској јавности заправо је прича стара вековима.
Зашто на кули Смедеревске тврђаве пише да је сазидана 6938. године? Како то да неки историчари наводе да се Косовска битка одиграла 6897. године? А зашто постоје записи да је чувени законик цара Душана донет 6857. године? Одговор на ова и још многа друга питања лежи у календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара у 19. веку.
Реч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од Великог потопа тј. „постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса”. Према њему, ово није 2024. него 7532. година.
Није „Српски календар” једини који мисли да ово није 2024. година. И други народи су у неком периоду своје историје користили другачије календаре од оних данас. Ово су неки од њих: Јеврејски календар – 5784, Кинески календар – 4721, Исламски календар – 1442, Лунарни календар (користе га у Мијанмару) – 1386.
Овај календар су користили многи народи, а пре свега Византијци. Ипак, српска „варијанта”, осим што има индиција да је старија од насељавања Словена на ове просторе, посебна је још по томе што једина датум бележи у формацији – година-месец-дан и има само два годишња доба – лето и зиму (или по народном веровању – Ђурђевдан и Митровдан).
Срби су време овим календаром званично мерили од времена Светог Саве када је ово постао званични календар Српске православне цркве. Од тада, сви документи, надгробни споменици, повеље, данашњи споменици културе… временски су одређивани према њему.
Најстарији сачувани документи на којима су види употреба овог календара јесу Студенички типик из 1195. (тј. 6703. године) и Карејски типик Светог Саве из 1199. (или 6707.) године.
Најупечатљивији доказ је свакако кула у Смедеревској тврђави. Превод натписа на једној од кула унутрашњег „Малог” града каже: „Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господин Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938 (1430)”.
После овог периода, Срби су прихватили јулијански календар, а 1919. године и грегоријански. Напуштањем „старог” календара у Србији је заправо отворено „календарско питање” и расправе које трају до данашњег дана.
ПОЛИТИКА
