На завршном скупу у древном мансатиру Жича надомак Краљева, после уручења признања Жичке хрисовуље - уникатне златопечатне повеље и иконе Преображења Господњег, песник Мирослав Цера Михаиловић је рекао да је рођен у месту које се зове Преображење. Са нескривеним задовољством је примио награду.
Председник жирија др Драган Хамовић је оценио да место одакле долазе стваралачки гласови су ценрти макар били и на некаквој географској периферији.
- Овогодишњи добитник Мирослав Цера Михаиловић је од Врања изнова направио књижевни топоним тиме што је поновно активирао у мајсторском светлу стари говор јужносрбијанског подручја и то повезао са својим удесом, са удесом своје генерације и са контекстом у коме живи. Он пева стандардним језиком и оним колоритним са неодољивим врањским говором - рекао је Хамовић,
Песник Михаиловић је добитник бројних награда, а о стваралаштву овогодишњег лауреата, жири је истакао да је то награда за поезију којом проговара горчина и ведрина староштокавског наречја и духовног искуства.
Хамовић је објаснио да је „он је објединио два гласа у једном гласу, и ево и стандардним језиком и овим колоритним и често неодољивим врањским говором. Ту има и хумора, ту има и горчине, али ту има и оне дубине која памти дубока времена старе Србије“.
А добитник признања је са своје стране пак истакао да је „Жичка хрисовуља“ је једна од стварно малобројних књижевних награда које су сачувале свој углед.
- Куриозитет је да сам рођен у месту које се зове Преображење, десетак километара од Врања, а „Жичку хрисовуљу“, са нескривеним задовољством, примам управо на велики празник, Преображење Господње. Ова награда својеврсна је потврда да оно што сам радио целог живота, ипак нисам радио узалуд.. - Ја сам написао тамо, да је Повеља и библиотека са својом издавачком делатношћу осма круна на грбу града Краљева“, рекао је у обраћању.
Традиционално поезија добитника Жичке хрисовуље, биће побјављена у зборнику радова са округлог стола књижевних критичара.
У оквиру програма овогодишњег Сабора биле су две гостујуће изложбе: Градови: известан поглед из збирке графика страних аутора Народног музеја Србије и Инспирисани Италијом Галерије Матице Српске из Новог Сада.
Сабор је био у знаку поезије лауреата Мирослава Цере Михаиловића. О његовом делу, 17. августа у краљевачкој библиотеци Стефан Првовенчани говориo je проф. др Радивоје Микић и Алексанадар Лаковић, песник и књижевни критичар. У истом простору наредног дана је одржан научно критички скуп о стваралаштву Михаиловића, на коме су учествовали еминентни познаваоци савремене српске поезије.
Програмска новина овогодишњег саборовања било је окупљање „Књижевност и млади” сусретима гимназијалаца из Краљева и са домаћим и страним гостима.
У амбијенту дворишта Аџића куће, 18. августа је представљен тематски зборник Горан, посвећен Горану Петровићу, недавно преминулом књижевнику из Краљева.
Током саборских дана одржан је и дводневни симпозијум, на тему „Публицистика у развоју друштва и државе”.
М.С.