30. децембар 2012.

Музичко-креативна радионица у Спони

Сваког петка у вечерњим часовима у просторијама КИЦСМ Спона десетак малишана учи да свира клавир, да разуме музику и да у у њој ужива. Кажу да највише воле да свирају познате мелодије српске и македонске музике као и композиције великих светских и домаћих аутора, а највише од свега Оду радости

Музика се често назива најбољим језиком изражавања људских емоција. Кроз њу се лако изражавају осећања и расположење како композитора тако и извођача, али и слушалаца, а то су довољни разлози да свако потражи музику која му највише прија.

Сопствени ритам у једној лепој музичкој причи пронашла је млада Новосађанка Маја Стојановић, професорка клавира, и десетак девојчица и дечака који сваког петка у вечерњим часовима у Спони уче да свирају клавир, да разумеју музику и да у њој уживају.

– Културно-информативни центар Срба у Македонији Спона је направио тачно оно што је и његов основни задатак, а то је да представља нит између мене, моје матичне земље и деце са којом радим на овој радионици. Задовољна сам што је на време препозната могућност да знање и вољу коју имам представим на један несвакидашњи начин. Тако је настала ова музичко-креативна радионица која има задатак да помогне деци да науче да свирају клавир, да се културно уздижу, да науче много о музици, композиторима, а што је најважније да заволе ову врсту музике и да пренесу себе кроз уметност свирања, каже млада професорка.

Полазници ове музичко-креативне радионице постепено уче да свирају из нота, да схватају теорију музике и да је одмах примењују. Настава је групна, што је несвакидашње када је у питању учење клавира, али то не представља никакву потешкоћу. Кад се нешто хоће, кажу, онда се и може.

– Деца су најпре научила правилан положај тела за клавиром и правилно држање шаке, јер је то најбитније за свирање. Без правилног седења и држања шаке нема доброг свирања. Зато смо у протекла два месеца више пажње посветили управо овоме.

Спремамо се за Ногодишњи концерт на коме ће се наши ученици представити и показати знање које су стекли до сада. Свако од њих имаће прилику да одсвира по две до три композиције на клавиру, а циљ нам је да до краја следеће године сваки ученик влада основама пијанизма и покаже себе и своју креативност на сваком од долазећих концерата.

Иначе, узраст деце или одраслих који могу да похађају овај облик наставе није одређен. Овде се групе формирају по знању, а не по годинама. Битно је, кажу, да у себи носе ону велику жељу за музицирањем и наступањем.

Ускоро мало одважнији, смелији и упорнији ће заједно са мном изводити дела српских композитора и тиме показати велику и богату палету прелепих композиција српског пијанизма.

У целој овој музичкој причи појавила се заинтересованост и воља за укључивањем личности са посебним потребама, па је и за њих оформљена група.

– Задовољна сам што је покренута музичка мисао и креативност код ове деце. Иако је потребно више времена успех је огроман, као и њихова жеља за музицирањем и стварањем.

На предстојећем Новогодишњем концерту који припремамо за 14. децембар овде у Спони, ова деца ће имати прилику да свирају познате мелодије на клавиру и показаће колико је јака воља и жеља да се ствара и да не постоје никакве препреке да се ради оно што се воли и жели. Програм је одабран у складу са Новом годином. То ће бити прича из разних земаља и завршиће се новогодишњим песмама.

Најважније од свега је што се деца на овом музичком састанку много друже, помажу једни другима и са осмехом долазе и одлазе са часова, закључила је Маја Стојановић.

Ова музичка прича куца у ритму наше саговорнице младе и шармантне Новосађанке, професорке Маје Стојановић. Нижу и средњу музичку школу завршила је у класи професорке Биљане Дабић, а Факултет за музичку уметност, такође у родном граду, у класи познатог руског педагога и пијанисте Владимира Огаркова.  Специјалистичке студије завршила је у Клагенфурту, у Аустрији, а усавршавала се код изванредних професора, добијала највише оцене, наступала у међународним концертним салама у Србији и иностранству. Њен репертоар укључује композиције Баха, Бетовена и Моцарта као и Шопена, Чајковског, Шумана, Рахмањинова, Равела, па све до њених највећих изазова Скрибијана и Прокофјева.

Свакако од битног значаја је да се слушање музике научи од малена и да се никада не заборави. Композитори су нам рекли много, остаје нам да пажљиво слушамо њихове поруке кроз музику и да их преносимо даље.

Н.Р.К.