17. јун 2015.

У сусрет летњој сезони, Туристичка организација Златибора организовала је посету за новинаре и туристичке раднике из Македоније уговорену на Сајму туризма у Скопљу.

Презентована је укупна туристичка понуда Златибора, а домаћини су организовали излете до најатрактивнијих локалитета међу којима су Стопића пећина, музеј у Сирогојну, водопад у Гостиљу, Торник, Мокра Гора и Сеоски вишебој у Јабланици.

Кажу да је Златибор срце Србије, место где се спајају медитерански и континентални ветрови. Зелени мирисни пропланци и брежуљци, бистре реке и потоци, свеж планински ваздух не остављају равнодушним. Златиборска села разбацана по падинама ове чудесне планине још у својим недрима чувају мирис варенике који подсећа на далеке дане детињства. Све је овде чиста поезија за коју се речи тешко пронађу. Реко би човек да се драгом Богу поцепала торба са природним лепотама кад је пролазио овим пределима. Зато је ,,морао да сачини" и чувене Златиборце, поносите домаћине који знају свој посао и одлично га раде.

Овде све иде добрим устаљеним редом. Зато најпре слушате легенде о томе како је Златибор добио име. Има их три. Прва каже да је ова планина добила име по златној боји својих пашњака. Друга каже да су се досељеници из Црне Горе и Херцеговине хвалили богатством борове шуме речима ,,Златан бор", док је трећа по речима домаћина најтачнија и каже да име потиче од ретке врсте белог бора, званог златни бор (Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica) који се нажалост губи и има га још само у селу Негбини.

И сам почетак и развој организованог туризма на овој планини има своју причу каже Директор Туристичке организације Златибор, Арсен Ђурић.

„Све је почело пре нешто више од 120 година, односно, 20. августа 1893. године када је краљ Александар Обреновић посетио овај крај. На месту где је био свечани ручак краљу у част подигнута је чесма, а Златибор проглашен ваздушном бањом. Касније, између два светска рата његов развој ишао је узлазном путањом. Шездесетих година уређено је језеро у центру Златибора, а средином седамдесетих, изграђен је хотел Палисад, који је и дан данас један од водећих. Изградњом здравственог завода Чигота, Златибор је добио нову димензију, односно постао је и здравствени центар. Данас је један од најпосећенијих туристичких центара у Србији и региону. Располаже са преко 20 000 лежаја високе категорије, од чега се 4500 лежаја налази у хотелима и одмаралиштима, док се преко 15 000 лежаја налази у приватном смештају, односно вилама и кућама за одмор.
Годишње нас посети око 250 000 гостију који остваре преко 1 200 000 ноћења. Гости из Македоније су наши традиционални гости, а током прошлогодишње туристичке сезоне остварили су 4000 ноћења", каже Ђурић.

Наравно, ова лепа прича се ту не завршава. Златибор се и даље развија. Граде се стадиони и спортски терени, урећују се ски стазе, подижу нови најмодернији хотели, апартмани, кафеи, продавнице, паркови и игралишта за децу, и шта ли већ не?

Стопића пећина

За бројне госте и посетиоце на Златибору током читаве године организују се бројни излети до туристичких атракција као што је музеј на отвореном „Старо село" у Сирогојну, Стопића пећина, Гостиље, Мокра Гора, затим манастир Милешева познат по фрески Бели анђео, Увац, Рача, затим до Вишеграда и Андрићграда.

Стопића пећина се налази на двадесетак километара од центра Златибора на североистоку, између села Рожанства и Трнаве. Препознатљива је по величанственом улазном отвору широком 35 и високом 18 метара до којег се стиже уским степеништем. Једна је од најлепших у Србији а добила је име по засеоку Стопићи, а не по томе да се тамо бира сто пића како је приметио креативни гост. Прве писане податке оставио је Радосав Васовић, 1901. године у Записнику Српског геолошког друштва, а прва спелеолошка истраживања обавио је Јован Цвијић 1909.

Стопића пећину чини пет целина: Светла дворана,Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал.
Туристички део пећине садржи пространи улаз, дугуре – отвори на таваници, сипарска купа „Псеће гробље", водопад „Извор живота" и низ бигрених када.

Пажњу посетилаца привлаче управо бигрене каде настале таложењем кречњака. То су удубљења оивичена каменим зидовима, вијугавим, руменкастим бигреним наборима у којима се накупља вода, која се каскадно прелива из када а у некима достиже дубину и до 7 метара.

Зими је унутар пећине топло, а лети хладно. Од заглушујућег хука водопада трепери сва унутрашњост. Посетиоца обузима језа док га прскају капљице са водопада ,,Извор живота".

Сирогојно – музеј на отвореном

Традиционално градитељство златиборског краја представљено је у музеју „Старо село" у Сирогојну. Изграђено је осамдесетих година тако што су аутентични објекти из околних села пренети у близини цркве посвећене светим апостолима Петру и Павлу тако да заједно представљају музејску целину.

„Музејску поставку „Старог села" у Сирогојну чине две куће брвнаре са окућницама које својом коплетним изгледом и покућнином осликавају живот задружне сеоске породице током 19. века. Двориштем су распоређени вајати у којима су спавали брачни парови као и остале помоћне зграде као што су млекар за чување млека и прављење сира и кајмака, амбар за жито, кош за чување кукруза, казан за печење ракије. Ту је и летњи сточарски стан за чобанина и три занатске радионице. Прва је качарска – за прављење качица, бурића, каца, друга је грнчарска за израду посуђа а трећа је ковачка, објаснила је Марија Павловић из ТО Златибор.

„Старо село" садржи и летњу позорницу, дворану, продавницу сувенира, крчму као и конаке за смештај гостију, а незаобилазно обележје Сирогојна су надалеко чувене жене плетиље које на одевним предметима вешто преносе мотиве златиборског краја.

Водопад у Гостиљу

На двaдесет и пет километара од центра Златибора налази се живописно село Гостиље познато по гостољубивости својих домаћина. Красе га предивни предели очуване природе. Један од њих је водопад на Гостиљској реци испред ушћа у реку Катушницу. На том месту вода се обрушава са 20 метара и формира јединствени водопад, један од највећих у Србији, док се узводно могу видети и бројни мањи водопади.

У близини водопада је ресторан и одмаралиште „Гостиљска врела" који нуди изванредне домаће специјалитете па уз пар чашица домаће ракије на свежем ваздуху сви проблеми и не изгледају баш тако велики. У непосредној близини налазе се спортски терени за фудбал и кошарку, као и базен. И овде се може наћи смештај у Гостиљским конацима или у приватним кућама.

Торник

Познато је да је Златибор данас значајан спортско-рекреативни центар у региону. Располаже са преко 50 километара уређених бициклистичких стаза, као и трим стазама и салама за вежбање. Има 9 фудбалских терена од којих два са вештачком подлогом, затим терене за рукомет, кошарку, тенис, што привлачи бројне спортске клубове.

„Ски центар Торник се последњих година све више развија и постаје стециште зимских рекреативаца. Располаже са четири ски стазе које су покривене системом за вештачки снег. Ту је и најмодренија жичара шестосед, која може да превезе негде око 3000 скијаша на сат, као и два мања лифта капaцитета 2400 скијаша на сат. Торник има посебне врсте инсталације, такозване „тјубинге" који и зими и лети пружају неизмерно задовољство и узбуђење свим генерацијама посетилаца, а ту су и планински бициклизам, панорамска вожња жичаром, боб на шинама и други програми, објаснила је Марија Павловић из ТО Златибор.

Чигота

Златибор има специфилну климу коју одликују континентална и медитеранска струјања. Лета су умерено топла, зиме умерено хладне, има преко 200 сунчаних дана и просечно 100 дана под снегом, што омогућује успешно формирање летње и зимске туристичке сезоне.

Изутетно погодна клима погодовала је и развоју зравственог туризма. Водећа установа из ове области је Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Чигота".
„Чигота је популаран дијететско-рекреативни програм који помаже у ослобађању од вишка килограма. Овај програм се спроводи двадесетак година и користило га је преко 40 хиљада гостију који су успешно регулисали телесну тежину. Задњих неколико година, тачније од 2008. спроводимо програм Чиготица који је намењен најмлађима. Могло би се рећи да је основни задатак овог програма стицање здравих навика пре свега исхране, објаснио је менаџер Чиготе, Зоран Ристановић.

Јабланица – престоница сабора

Током читаве године на Златибору се одржавају многобројне манифестације: фестивали, изложбе, представе, сабори. Предњачи новогодишњи дочек на Краљевом тргу, затим Златиборско културно лето, Сабор трубача Западне Србије (квалификација за Гучу), Пршутијада, Ракијада, Лов на вука и многе друге.

Током боравка гостију из Македоније у селу Јабланица одржавао се десети сеоски вишебој – централна манифестација Сабора традиције златиборског краја.

Иначе, сеоски вишебој обухвата тринаест дисциплина међу којима су бацање камена с рамена, превлачење кличка, пузање уз бандеру, вуча коњских и воловских запрега.

Живописној слици овог догађаја допринели су бројни мештани који су на сабор дошли у народним ношњама, шатра препуна света и трубача, раздрагана дечица којој су купили играчку, наступи фоклорних група, изложбе ручних радова вредних домаћица и многе друге ситнице које још једном потврђују да саборовање у овом крају живи пуним плућима.

Мећавник - „магично место"

На брду Мећавник изнад села Равна Гора налази се „магично место" звано Дрвенград. Творац је редитељ Емир Кустурица који је након снимања филма „Живот је чудо" 2002. године одлучио да сакупи старе оронуле кућице из околних села и премести их на овом месту. Тако је створен Дрвенград који има врло важну мисију на туристичкој мапи Србије, а то је да промивише културу и подстакне младе филмске ауторе да стварају.

Данас је Дрвенград прави мали чаробни градић. Има 25 кућица, три биоскопске сале, национални ресторан, посластичару, продавницу сувенира, кафе, спортски центар, књижару, галерију, вртић, па чак и затвор који носи назив „Хуманизам и ренесанса" и тренутно има два затвореника Џорџа Буша и Хавијера Солану. Ту је и фризерски салон и црквица посвећена Светом Сави.
Улице овога градића носе имена заслужних људи као што су Бранислав Нушић, Брус Ли, Никита Михалков, Џони Деп, а своје сокаке добили су и Иво Андрић, Достојевски, Фидел Кастро, Дијего Марадона, Јуриј Гагарин и многи други.

Током године сокацима Дрвенграда прошета хиљаде домаћих и страних туриста са свих страна света, а најважнији догађај током зимске сезоне је Кустендорф – фестивал краткометражног филма, када се ово чаробно место претвара у град филма и музике, где се и највеће светске филмске звезде понашају лежерно, природно.

Док препуни позитивних утисака напуштамо Златибор и одлазимо пут Македоније, јасно нам је да је кључ ове успешне приче планина величанствене лепоте, чист ваздух, здрава храна а понајвише гостопримство, срдачност и срчаност домаћина.
Цене смештаја и услуга могу се наћи на сајту Туристичке организације Златибор www.zlatibor.org.rs