Златко Манојловић, последњих година познат и како Zed Mitchell, својим актуелним албумом „Ха, ха, ха, ха...“ (Croatia Records 2022), поново је заинтригирао јавност, као некад када је био део састава „Дах“, „Горди“, или када је свирао „Шошану“ и монументални инструментал „Једној жени“. Реч је о једном од најбољих регионалних гитариста, који је у овом миленијуму стекао поштовање у Европи и свету...
Коме или чему сте се тако гласно смејали, господине Манојловићу, на омоту вашег актуелног албума „Ха, ха, ха, ха...“?
- Целој ситуација у свету! Заиста је срамота како нас третирају! И нема изузетака,сви смо у истом сосу!
[embed]https://www.youtube.com/watch?v=ormynyxw4tw&list=OLAK5uy_kuijZ0S_j7LOkEiE4yx9M25Du-ICMiLQg[/embed]
Публика у Македонији Вас највише памти као мајстора инструменталне музике, иако последњих 30-ак година свирате жестоко, од блуза до рока, и певате на енглеском. Прошли сте много тога у својој каријери. У чему сте се осећали најугодније? Некада, као Златко, или данас као Зед Мичел?
- Па, потпуно је исто, с тим што данас свирам све што сам одувек волео. Успео сам да направим комбинацију свих добрих ствари које сам радио последњих 50 година.
Вратимо се на актуелни албум, са почетка приче. Он се првенствено обраћа публици у региону. Какви су планови?
- Ако је Европа регион, онда добро! Важи за све! Планови су да што више свирамо у некадашњој Југославији. Већ су заказани концерти од априла 2023.
Шта је са вашом каријером у иностранству? Да ли сте се годинама изборили за завидно место под сунцем?
- У узлазној је путањи и то ме радује. Ко ради тај успе. Само ради, ради и ради!
Каква сте искуства стекли из Њујорка, Јапана, Берлина, Холандије...? Посветили сте им песме, албуме...
- Ако су човеку потребне идеје, треба да путује и види свет. Идеје долазе саме. Свакако, нова окружења утичу на човека, а посебно музика! А ту је и храна, пиће и неизоставна лепота, без које ништа не вреди.
Шта је истина, а шта митологија, да сте свирали за неке важне људе, од Рамацотија, до Тине Тарнер, Фила Колинса и Сантане? А ту је и музика за Индијану Џонса.
- Нема ту митологије, све је истина! Био сам на правом месту у право време и имао сам квалитет који је био потребан. То је све!
Прошлогодишња ретроспектива „Од ДАХ до ГОРДИх“ леп је пресек ваше каријере, али и нови увод у сарадњу са највећом дискографском кућом у региону „Кроацијом Рекордс“. Као да ствари полако долазе на своје место...
- Тако је, узели сте ми реч из уста. Све дође на своје место кад се коцкице сложе.
Прочитао сам негде феноменалну формулацију за вас, да сте аутор бесмртних „Шошане“ и „Једној жени“. Увек сам хтео да питам, којој сте жени посветили тај изванредни инструментал, који још увек осваја први пут?
- Посветио сам је мојој мами! Права песма за изузетну жену!
Пред крај једно приватно питање. У браку сте са Изолдом Баруџијом, једином учесницом Евровизије у региону три године заредом - 1982. Аске, 1983. Данијел, 1984. Ида и Владо. Често заједно снимате и сарађујете, а ту је и ваш син Тодор. Чиме се тренутно они баве и у којој мери су строги критичари вашег рада?
- Изолда предаје певање на четири музичке академије, Тодор свира са мном и са својим бендом - Аmida Falls. Па шта да вам кажем, они су моји највећи фанови, али знају и да критикују. Ипак, у музици је све ствар укуса, па ми не пада тешко!
[embed]https://www.youtube.com/watch?v=Qc42ge_tnco[/embed]
Многи истакнути музичари и инструменталисти дошли су из Македоније. Да ли сте се дружили са неким, можда и сарађивали...?
– Да, Македонија је увек имала талентоване музичаре, али ја још нисам имао такву прилику. Отишао сам у иностранство пре много година. Шанса увек постоји и сигурно ће бити неке сарадње у будућности.
Иван Бећковић
фото: Manfred Pollert
