Надлежност која ми је дата, веома је тежак и озбиљан задатак и радује ме да је премијер казао да нам је историјско помирење стратешки циљ, рекао је Зукорлић на седници Скупштине Србије одговарајући на питања посланика Ахмедина Шкријеља у вези укључивање Бошњака у институције и повратак расељених и избеглих у Прибој.

Нагласио је да је његова улога пре свега да политику помирења примени у бошњачком народу и између бошњачког и српског народа.

"Не могу мирити друге народе док не решимо проблеме у нашој авлији и нашем дворишту. Ја у помирење чврсто вјерујем и не само у помирење између бошњачког и српског или српског и бошњачког народа”, рекао је он и нагласио да дубоко верује у блиско пријатељство између бошњачког и српског народа.

Он је рекао и да жељно ишчекује да се то оствари.

“Као министар задужен за друштвену стабилност у оквиру система и владе даћемо значајан допринос на креирању стратегије за решавање проблема пропорционалне заступљености мање бројних етничких заједница у јавним установама као и поводом питања расељених и статуса породица жртава рата. То су све осјетљива питања која је важно третирати кроз процес помирења и зближавања између српског и бошњачког народа у држави и на западном Балкану", рекао је он.

Зукорлић је навео и да не би дозволио да се прича о Бошњацима, да не искористи прилику и да као Бошњак у Влади Србије не каже да је посланик поставио легитимна питања која су део проблема на којима треба да ради у наредном мандату, нарочито питање пропорционалне заступљености, националних мањина, мање бројних етничких заједница, што је посебно изражено у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и осталим градовима Санџака или "рашкополимске" области.

"Дубоко верујем да је помирење два народа могуће без обзира на бројне ране из прошлости и отежавајућих околности у датом тренутку", рекао је и нагласио да ће министарство радити на зближавању свих центара на Балкану.

Навео је да ће његов допринос бити у правцу што боље регионалне сарадње свих држава на Западном Балкану, без обзира на потешкоће, јер је то интерес и мање бројних националних заједница у Србији.

Према његовим речима, важно је дотаћи се и теме екстремизма о којем се на влади јако опсежно говорило посебно "о оном који долази из редова муслимана" према "терминологији" која је у употреби.

Важно је, како је нагласио, да јавни сектор прође од упознавања и обуке, да би имао механизме и знања да разликује потенцијалне екстремисте од традиционалних конзервативаца.

"То су све новине где третирамо проблеме стручно, студиозно, постепено, да би на крају било ефикасно. Да би се опасност од екстремизма свела на минимум, потребно је решити неке кључне проблеме које имамо у Србији, који су настали 2007. године, као што је питање подељености исламске заједнице, јер у пукотинама подељености исламске заједнице ствара се простор за цветање екстремизма, који, нажалост, често буја у тероризам", нагласио је он.

Зукорлић је рекао да је партија (SPP) коју води иницирала кроз Бошњачко национално веће да се у Скупштини Србије Бошњаци међусобно не прозивају, али је подсетио посланика да су они имали искуства када је у питању државни систем, јер су били део владајуће већине од 2006. до 2014. године када се радило и на питању пропорционалне заступљености Бошњака, као и на питању расељених жртава рата.

"И знате да кроз тих осам година није било баш једноставно, могуће, брзо и ефикасно решавати та питања. Зато из тог разлога, молим, да се има стрпљења”, рекао је он и нагласио да је његов кабинет отворен за сарадњу, идеје, преноси Танјуг.