Срби на тзв. Косову су најугроженији народ у Европи, док би Немачка требало да повуче признање лажне државе, истакао је шеф спољнополитичког одбора посланичке групе Алтернатива за Немачку (АфД) у Бундестагу Петр Бистрон.

"Они живе у војно запоседнутом делу своје земље. То је 100.000 талаца", нагласио је немачки посланик, преноси Косово онлајн.

На питање да ли би немачка војска, Бундесвер, требало да пошаље више војника у Кфор, одговара негативно.

Према њему, Немачка би требало да спозна да је експеримент 'Косово' потпуни неуспех и да повуче признање.

"Требало би да спозна и да није само бомбардовање СР Југославије 1999. било кршење међународног права, којим је разорен територијални интегритет једне земље, већ треба да увиди да је била огромна грешка да се 'Косово' призна као држава, јер та конструкција није држава. Она не може да преживи и само је протекторат ЕУ и САД. Немачка треба да повуче признање 'Косова'", поручује Бистрон.

Према њему, дијалог Београда и Приштине је пропао и то, каже, свако може да види, а разлог за неуспех види у томе што Приштина не испуњава обавезе.

"Преговори су доживели неуспех. Две стране не могу да се договоре, зато што, пре свега косовски Албанци не испуњавају оно на шта су се обавезали. Има много потписаних споразума којих се Аљбин Курти не придржава и зато су преговори достигли 'мртву тачку'", уверен је Бистрон.

Слична судбина ће, како каже, бити и са ЗСО.

"Курти то сигурно неће учинити, то показује и у преговорима. Курти српску страну вуче за нос. Албанци крше све споразуме и обећања која су дали. Не придржавају се ничега. Купују време", уверен је Бистрон.

На питање зашто Курти у Немачкој види свог највећег савезника, Бистрон је објаснио да је разлог чињеница да Берлин заступа америчке интересе.

Немци су, напомиње, "продужена рука САД" и чине само оно што Американци желе на Западном Балкану.

"Немачка заступа америчке интересе. Сама чињеница да се на 'Косову' налази друга по величини војна база после Рамштајна, говори све", објаснио је он.

Када је реч о будућности Западног Балкана у Европској унији, Бистрон примећује да Западни Балкан сада има алтернативе и може да бира у ком правцу ће се кретати.

Указује да је пре неколико година изгледало да је једина могућност за Западни Балкан да се економски добро развије и да има безбедносно политичку компоненту, да гарантује добар живот за људе – улазак у ЕУ, али да се то променило.