Зачетник покрета скаутизма у Краљевини Србији био је др Милош Ђ. Поповић. Он је 1908. године добио књигу немачког војног лекара Лиона, која је у ствари била немачки превод књиге Роберта Бедена Пауела – „Извиђаштво за дечаке”, а коју је Поповић превео и објавио њене одломке. Већ 1911. године се организују први стегови (чете извидника - прим.аут.) у Србији и почињу са радом. Реч "скаут" преводи као "четник", те се и сами чланови називају „Малим четнцима“.

Скаути су били ослонац бројних друштвених и хуманитарних активности, не само код младих, да изграде своје личности, већ и у самој заједници у којој су живели и деловали. Кроз бројне активности попут камповa, експедиција и такмичења, скаути су добијали практично образовање које их је припремало за будући живот и изазове. Ова изложба није само приказ историје; она је позив да се сетимо и споменемо све оне који су својим радом, посвећеношћу и вером у боље сутра допринели развоју овог покрета. 

Српство се замењује југословенством. Након Првог светског рата, у новој држави реч четник се мења у реч скаут. А након Другог рата у извидник односно извиђач.

Скаути су били верни Богу, Отаџбини и Краљу.

Славили су славу организације Ђурђевдан, када је и покрет основан 1911

Идеја је мутирала како су се политичке прилике у датом моменту мењале.

Радован Милковски, Српски културно-информативни центар СПОНА, координатор канцеларије у Куманову